Satelit Geja, čije su lansiranje astronomi sa nestrpljenjem iščekivali, obezbedila je sirove podatke za trodimenzionalnu mapu, koristeći rezultate dobijene od posmatranja u periodu od jula 2014. do septembra 2015. godine. Rezultati su korišćeni za stvaranje kataloga nekih 1.142.000.000 zvezda, sa podacima o sjaju i lokaciji. Od tog broja, za oko dva miliona zvezda dati su podaci o udaljenosti i kretanju.
„Prelepa mapa koju danas objavljujemo pokazuje gustinu zvezda koju je izmerila Geja preko čitavog neba i potvrđuje da su prikupljeni izvanredni podaci tokom prve godine rada“, rekao je Timo Prusi, naučnik u ESA.
Satelit koji je zvezde skenirao i zabeležio samo su jedan odsto ukupnog broja zvezda Mlečnog puta, a smatra se da ih u našem susedstvu ima oko 100 milijardi. Međutim, prema astronomu francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja i članu naučnog tima Geje Fransoa Minjaru, trodimenzionalna mapa Geje je jedinstvena, pošto „nikada dosad nismo postigli ništa toliko kompletno i precizno“. Podaci su značajni za razumevanje sadržaja Mlečnog puta, njegovog porekla i evolucije.
U petogodišnjem projektu biće nastavljeno skeniranje galaksije i smanjivanje greške paralakse. Poznavanje preciznih lokacija zvezde u odnosu na udaljena sunca tokom revolucije Zemlje oko našeg Sunca, pomoći će u tačnijem merenju udaljenosti.
Do kraja 2017. godine Geja će sakupiti podatke za milijardu zvezda, uključujući, između ostalog, i karakteristike, temperaturu, sjaj i hemijski sastav. Satelit će takođe posmatrati svemirske objekte, uključujući jezgra galaksije, planete i njihove satelite, kao i 250.000 asteroida koji se vrte oko Sunca.
Astrofizičari očekuju da će dobiti nove informacije o postojanju tamne materije i njene distribucije i testirati Ajnštajnovu opštu teoriju relativiteta posmatrajući Sunce i planete.
„Prilično je sigurno da će ta misija otkriti hiljade novih svetova“, izjavio je Gregodi Laflin, astronom Univerziteta Jejl, za časopis „Nejčer“.
Geja se trenutno nalazi na 1,5 miliona kilometara od Zemlje, na poziciji koja se zove Lagranžova tačka 2 (L2). Prema rečima operativnog direktora Geje Dejvidu Miliganu, „ulazak u orbitu oko L2 prilično je složen poduhvat, koji se postiže ispaljivanjem pogona Geje na takav način koji bi pogurao letelicu u željenom pravcu, pri čemu Sunce treba da je daleko od osetljivih naučnih instrumenata“.
Iako postavljanje letelice u orbitu L2 nije lak zadatak, uslovi koji se time omogućavaju su povoljni, a orbita L2 je destinacija od interesa za buduća istraživanja letelice.
