„Odluke ću donositi na osnovu činjenica koje imamo i koje ćemo nastaviti da prikupljamo. Radiću pravično, energično, bez straha ili pristrasnosti“, rekao je on u Hagu, na prvoj konferenciji za novinare od izbora na funkciju specijalnog tužioca tog suda.
Bivši američki tužilac rekao je i da je „svestan političke osetljivosti“ svoga rada, ali je ponovio da će biti vođen činjenicama i zakonom.
Takođe se osvrnuo na težak put od ideje do uspostavljanja specijalnog suda i zahvalio se na finansijskoj i drugoj podršci Evropske unije, Holandije, SAD i drugih u međunarodnoj zajednici.
„Niko ne treba da sumnja da je ovo vrlo ozbiljan poduhvat“, naglasio je Švendiman.
On nije želeo da spekuliše o broju optužnica, kao ni o vremenu kad će optužnice biti podignute, dodavši da će javnost biti odmah upoznata sa podizanjem optužnice.
„Čvrsto verujem da žurba nije prijatelj pravde, ali to nije ni nepotrebno odlaganje“, rekao je on obećavši da toga neće biti u sferama koje su u njegovoj nadležnosti.
On je ponovio da je preostalo još posla koji treba da se uradi, te da će ga biti još više pre nego što bude u mogućnosti da donese formalne odluke o optužnicama.
„Kad budemo spremni, uradiću ono na šta me obavezuju dokazi i zakon, ni minut pre, ni minut posle“, naglasio je on.
Takođe je upozorio da ne treba verovati nikakvim informacijama koje dolaze iz neimenovanih izvora već samo onima koje dolaze od njega lično ili od suda.
Naglasio je da deluje kao nezavisan tužilac i da ne prima naloge ni od koga.
Njegova profesinalna dužnost je, kako je dodao, da potvrđuje optužnice na osnovu dovoljnih dokaza, a odgovornost da žrtve obavesti u vezi sa napretkom istraga.
„Ja sam u obavezi da štitim žrtve i da obezbedim da zaštićene informacije ostanu poverljive i sigurne, da svedoci koji nam daju dokaze ne bi bili zastrašeni, povređeni ili da im se preti“, rekao je on.
Švendiman, koji je 30 godina bio tužilac u Americi, a radio je i u Bosni i Hercegovini i Avganistanu, rekao je da iz ličnog iskustva zna koliko bolno može da bude procesuiranje masovnih zločina.
Prethodno je sekretarka tog suda Fidelma Donlon najavila da bi u prvoj polovini sledeće godine trebalo da bude sve spremno za početak rada Specijalizovanih veća Kosova.
Kako je rečeno prilikom predstavljanja novog suda, koji bi trebalo da se bavi zločinima na Kosovu, sada je u toku proces izbora sudija.
Donlonova je predstavila i internet stranicu Specijalizovanih veća Kosova, kako se sud zvanično zove, kao i Specijalizovanog tužilaštva, čime će oni otpočeti komunikaciju s javnošću.
Sud će „voditi sudske postupke o navodima koji proističu iz Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 7. januara 2011, a u kojem se iznose navodi o teškim prekograničnim i međunarodnim krivičnim delima“.
U tom izveštaju, specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti pisao je o zločinima nad otetim Srbima na Kosovu i u Albaniji i izneo sumnje da su nekima od njih u Albaniji vađeni organi kojima je kasnije trgovano.
Navode iz Martijevog izveštaja istraživala je, pre formiranja suda, specijalna radna grupa EU koju je predvodio američki pravnik Klint Vilijamson, koji je potvrdio da je pronašao dokaze za neke od tvrdnji izloženih u Martijevom izveštaju.
