Hodorkovski, koji trenutno boravi u Londonu, spreman je da debelo „odreši kesu“ kako bi novčano i organizaciono pomogao čoveku koji će sa Putinom odmeriti snagu.
Projekat je nazvan „Umesto Putina“, a na njegovom sajtu je već objavljen spisak potencijalnih Putinovih rivala. Prema zamisli autora projekta, korisnici interneta mogu da postavljaju svoje kandidate i da glasaju za ponuđene, a na osnovu najvećeg broja glasova biće izabran Putinov protivkandidat.
Bivši šef „Jukosa“ će svom kandidatu pružiti informacionu podršku, pomoć oko organizacije izbornog štaba i skupljanja potpisa, kao i pravnu pomoć u slučaju potrebe.
Na spisku su se našli bivši ministar finansija Aleksej Kudrin, zatim lider Jabloka Grigorij Javlinski, opozicionar Aleksej Navaljni i drugi. Ta lista je prvobitno imala 14 imena, ali sada je nešto skraćena i broji tek deset ličnosti.
„U trenutku imenovanja kandidata nas njihovo mišljenje nije interesovalo. Ako čovek ne želi da učestvuje u projektu, na njegov zahtev njegovo ime može da bude uklonjeno“, rekao je rukovodilac „Otvorenih izbora“ Timur Velejev, ali je dodao i da spisak može biti proširen.
Interesantno je to što sami kandidati nisu ni znali da su postali učesnici projekta Hodorkovskog. Većina od njih su o svojoj kandidaturi „prvi put čuli“ od predstavnika medija. Neke je ta informacija slatko nasmejala, a drugi su zatražili da njihovo ime bude uklonjeno iz liste.
Tako je potpredsednica „Transparensi internešenel“ Jelena Panfilova rekla ruskim medijima da je „umalo pala sa stolice“ nakon što je saznala da je kandidovana, a takođe je predložila i da se „nekoliko ljudi nominuju za rimskog papu“.
Najveće iznenađenje je bilo i što se na spisku Hodorkovskog našla i Tatjana Jumaševa, ćerka Borisa Jeljcina. Ona je, međutim, poručila da ne pretenduje na mesto predsednika države i da „nikada nije imala političke ambicije“, ali njeno ime, uprkos tome, i dalje stoji na listi.
Hodorkovski, koji je pokrenuo tu kampanju, prevideo je još jednu važnu činjenicu, a to je da se Putin još nije izjasnio da li će se uopšte kandidovati na predstojećim predsedničkim izborima.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da projekat Hodorkovskog nije interesantan Kremlju, a da su njegovi autori „bespovratno otcepljeni od Rusije i od onoga što se u njoj dešava“.
Hodorkovski je u zatvoru proveo deset godina, ali ga je Putin pomilovao 2013. godine. Oligarh je tada izjavio da se neće baviti politikom i da neće finansirati opoziciju u Rusiji.
U decembru prošle godine za njim je raspisana poternica, jer se sumnja da je naručilac ubistva gradonačelnika Neftejuganska Vladimira Petuhova, a optužen je i za ubistvo još dve osobe.
Zbog „debelog dosijea“ i mračne prošlosti Hodorkovski se ne može kandidovati na predsedničkim izborima, a slična situacija je i sa opozicionim liderom Navaljnim, koji je takođe osuđivan.
Prema ruskom zakonodavstvu, učešće na izborima zabranjuje se na deset godina onima koji su odslužili kaznu zatvora za lakša krivična dela i na 15 godina onima koji su odslužili kaznu zatvora za teška krivična dela.
Sa više od 1.600 glasova na listi Hodorkovskog, Navaljni trenutno ubedljivo vodi, ali je svoju kandidaturu u projektu „Umesto Putina“ prokomentarisao kao „prilično čudnu“.
Projekat „Umesto Putina“, kako navodi Hodorkovski, trebalo bi da pokaže da među više od 145 miliona Rusa postoji dovoljan broj ljudi koji su sposobni da preuzmu dužnost predsednika Rusije.
Ruski politikolozi ocenjuju da je „predsednički“ projekat Hodorkovskog samo još jedno poglavlje scenarija napisanog na Zapadu i u tome vide čist „pokušaj trolovanja“.
Oni podsećaju da Hodorkovski za sprovođenje projekata ne koristi svoj novac, već pare svojih sponzora sa Zapada.
Stručnjaci takođe navode da taj projekat više izgleda kao „probni balon“, nego element buduće političke strategije.
Prema mišljenju eksperata, ovde je reč o još jednom pokušaju liberalnog društva da skrene pažnju na sebe, napravi „buku“ uoči parlamentarnih izbora u Rusiji i ispipa javno mnenje.
Neki politikolozi smatraju i da se Hodorkovski sada prvenstveno fokusira na auditorijum u inostranstvu, kako bi učvrstio svoju poziciju na Zapadu kao „jedinstveni lider ruske opozicije“ u narednim godinama.
U svakom slučaju, tom projektu se već u startu predviđa fijasko. Putinov rejting u Rusiji je stabilno visok i iznosi preko 80 odsto, a ruski predsednik nastavlja da učvršćuje poziciju Rusije i u međunarodnoj areni. Čak i zapadni mediji priznaju da upravo Moskva vodi glavnu i odlučujuću reč u rešavanju brojnih svetskih problema i kriza.
