O tome govore podaci nedavno objavljeni na američkom vladinom sajtu za otkrivanje informacija o ispunjavanju državnih ugovora.
Prema podacima portala, za ruske NVO 2016. godine izdvojeno je tri miliona dolara „za aktivnost u RF“. Mere čiji detalji nisu objavljeni treba da budu realizovane do 2017. godine.
Važno je napomenuti da je od 2012. godine do danas na snazi državni ugovor prema kojem američke vlasti svake godine šalju USAID-u novac, a on distribuira sredstva prema sopstvenom planu finansiranja programa.
Politički analitičar Nikolaj Šljamin smatra da Amerikanci pod „aktivnošću u RF“ mogu da podrazumevaju organizovanje protesta i stvaranje vesti koje bi mogle da podrivaju integritet zemlje. Sve je to aktuelno uoči izbora za Državnu dumu 18. septembra. Nije isključeno da je novac namenjen upravo za takvu delatnost.
Sasvim je moguće da će upravo sada pojaviti mnogo predstavnika NVO i stručnjaka koji će tvrditi da su izbori za Parlament nelegitimni, da novi predstavnici ne odražavaju interese naroda i tako dalje.
„Pritom, glavni cilj Amerikanaca mogli bi biti predsednički izbori 2018, a glasanje u septembru 2016. godine predstavlja samo pripremu“, ističe Šljamin.
Prema zvaničnim informacijama objavljenim na sajtu USAID-a, od 2012. godine agencija je morala da prekine svoju aktivnost na teritoriji Ruske Federacije, jer je bila označena kao „nepoželjna“. Međutim, podaci objavljeni na sajtu jedne od struktura Stejt departmenta navode da organizacija nastavlja da radi u Rusiji i da finansira NVO sektor.
Direktor američkog Fonda za istraživanje „Frenklin Ruzvelt“ na Moskovskom državnom univerzitetu Jurij Roguljev smatra da takve organizacije prvenstveno rade sa mladim ruskim liderima, novinarima, političarima i javnim ličnostima.
„To se može realizovati na sledeći način, na primer, Ambasada SAD objavi saopštenje o stvaranju novog programa, okupi učesnike, a zatim organizuje putovanje u Sjedinjene Države na račun budžeta. Učesnicima govore kako funkcioniše politički sistem u Americi, organizuju im posetu Kongresu i drugim organima državne vlasti, kao i sastanke sa političarima, predstavnicima medija, ljudima iz akademskih krugova. Kada se učesnici vrate u Rusiju, stvaraju se udruženja učesnika. U budućnosti ako je potrebno te ljude Amerikanci mogu da koriste u svoje interese“, rekao je on.
Profesor Nacionalnog istraživačkog univerziteta Više škole ekonomije Oleg Matvejčev smatra da bi taj novac mogao da bude izdvojen za neprofitne organizacije kako bi one bile angažovane na posmatranju izbora.
„Na primer, na sprovođenju odgovarajućih anketa, organizovanju pres-konferencija i informativnih kampanja, stvaranju internet resursa i tako dalje. Moguće je da se taj novac izdvaja i za podršku opoziciji. Sprečavanje rada takvih organizacija nije moguće sve dok oni ne učine nešto protivzakonito“, zaključio je Matvejčev.
