U izjavi za Sputnjik Visković kaže da ni on, niti njegove kolege, nisu Rotovo izlaganje na Fakultetu političkih nauka u Beogradu shvatili kao uvredu upućenoj Srbiji.
„Gospodin Rot je bio vrlo otvoren u razgovoru i bez uvijanja je, kao što to često nemački predstavnici rade, rekao neke stvari, ali ne na takav način da bismo mi to shvatili kao uvredljivo, a pogotovo ne kao nešto što je u suprotnosti sa našom spoljnom politikom, odnosno da nas on optužuje za nešto što ne stoji. Naš utisak je da Rot ni na koji način nije imputirao Srbiji da je zauzela neki stav ili da ga ima, a da ne treba tako da bude. U nekoliko navrata je izrazio razumevanje za našu poziciju, ali je naglasio da u procesu pristupanja EU do prijema moramo uskladiti svoje stavove sa zajedničkom spoljnom politikom Unije, kao i da ubuduće svi moraju ispuniti sve uslove da bi bili primljeni. To je iskustvo koje je EU stekla, koje nije plod nekakvog administrativnog ili birokratskog pristupa ljudi u Briselu, već su svi bitni političari saglasni da se do pristupanja EU moraju ispuniti svi uslovi, a ne ostaviti za period nakon pristupanja“, kaže Visković.
On napominje da je na njegovo konkretno pitanje o poziciji Srbije u pregovorima sa Prištinom Rot rekao da se slaže da treba imati više razumevanja za osetljivost tog pitanja i da ga treba rešavati postepeno, korak po korak.
Ni dopisnik lista „Politika“ iz Nemačke Nenad Radičević ne misli da je Mihael Rot želeo da Srbiji pošalje neku poruku, iako je, kako kaže, svaka takva izjava suštinski neka poruka vlastima.
„Izgleda da se Rot previše opustio u studentskoj atmosferi, te je njegovo izlaganje više ličilo na neformalne razgovore u kojima oslikava neke ljude i partije koje kritikuju odnos vlasti prema Rusiji, ili pak neke segmente vlasti koje se sagledavaju više kao proruske. Međutim, u zvaničnim razgovorima sa srpskim političarima priča je sasvim drugačija, a akcenat se stavlja na Kosovo, dok se o formulaciji odnosa Srbije i Rusije govori isključivo u pravcu približavanja spoljne politike Srbije ka politici EU“, tvrdi on.
Radičević napominje da Nemačka za sada ne insistira toliko na tome da se Srbija pridruži sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog stanja u Ukrajini, naročito jer u unutar same EU ima zemlja nezadovoljnih trenutnim odnosom prema Rusiji.
„Dobar deo vlade, pre svega Socijaldemokratska partija, nastoji da nađe način da dođe do svojevrsnog poboljšanja odnosa između Rusije i EU, dok se demohrišćani i Angela Merkel trude da budu loši momci. Čini mi se da igraju igre dobrog i lošeg policajca trudeći se da privole Moskvu da naprave neki dogovor kako bi se napravio pomak u sprovođenju minskog sporazuma što bi vodilo ka ublažavanju sankcija EU“, naglašava Radičević.
On smatra da Nemačka jeste prijatelj Srbije dok god je to prijateljstvo u skladu sa tim kako Nemačka vidi evropske integracije celog Balkana.
To znači da će Nemačka biti prijatelj Srbije sve dok traje proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, odnosno sve dok se sprovodi stanje na terenu u kome Kosovo nije deo Srbije, dodaje on.
„To su nemački ciljevi i oni će teško od toga odustati. Naravno, tu ima malo manevarskog prostora za neki bolji položaj Beograda, ali ne previše, budući da je ceo okvir već postavljen u pregovaračkom okviru EU sa Srbijom, te je sve predefinisano u skladu sa interesima Berlina“, zaključuje Radičević.
