„Iako je kritika podeljena, mišljenja oprečna, senzibiliteti i ukusi različiti, što je redovna pojava koja prati festivalske filmove i autore, čini se da je sud publike najmerodavniji jer ona ide u bioskope. Petnaestominutne ovacije u Sali Grande na venecijanskom lidu, potvrđuju da je reč o povratničkom Kusturičinom filmu kojim je pokazao da je među najrespektabilnijim svetskim autorima“, istakla je Perovićeva u izjavi za Srnu.
Prema njenim rečima, Venecija je za Emira Kusturicu bila veliki povratak na festival, mesto koje mu je otvorilo vrata Zlatnim lavom 1981. godine.
„Film ’Na mlečnom putu‘ kruna je karijere proslavljenog autora, koji je mnogo energije i emocija utkao u ovaj omaž njegovim ranijim radovima. Tu, pre svega, mislim na drugu fazu njegovog stvaralaštva ’Dom za vešanje‘ i ’Crna mačka, beli mačor‘ i likovima koje je publika volela“, naglasila je Perovićeva.
Ona je istakla da je film „Na mlečnom putu“ slavljenje umetnosti pokretnih slika i posveta njihovoj istoriji.
„Priča o ratu i ljubavi rapsodija je pitoresknih prizora impresivne prirode koja takođe ima jednu od glavnih uloga u filmu. U pravoj eksploziji vešto uklopljenih žanrova, kako to samo Kusturica ume, ima svega, od ljubavne melodrame, ratnog spektakla, preko groteske, vesterna, do mjuzikla“, istakla je Perovićeva.
Ona je navela da se italijanska i svetska zvezda Monika Beluči predstavila u potpuno drugačijem, svežem maniru, baš kao i njena „suparnica“ u filmu Sloboda Mićalović, koja je konačno dobila prostor da pokaže sav svoj glumački potencijal.
Perovićeva kaže da, osim što je izvrsno savladala srpski jezik, Belučijeva je odgovorila ne tako lakim izazovima pred koje ju je stavio reditelj i partner u filmu Emir Kusturica.
„Film ’Na mlečnom putu‘, zaokruženo delo koje zadire u istoriju, ali i sukobe na Balkanu, zapravo je uvod u kratki Kusturičin film u omnibusu ’Razgovori sa bogovima‘. Poseduje uzbudljivu lepotu koja prati hiperaktivnu priču sa snažnim momentima koji podstiču i suze i smeh“, dodala je Perovićeva, filmska kritičarka i novinarka Radio-televizije Srbije.
Ona je navela da je ovogodišnji Filmski festivala u Veneciji, koji je završen 10. septembra, bio smotra filmova od komercijale do istinske umetnosti, više i manje intrigantnih filmova, od mjuzikla, ljubavnih melodrama, istorijskih i ratnih drama, preko horora, biografskih filmova, do fantastike, a među njima i kandidati za Oskara.
„Posvete prirodi, planeti, univerzumu, priče o nebeskom raju, vanzemaljcima, čudovištima, literarne adaptacije od Mopasana do Handkea, putovanja kroz bedu i očaj Latinske Amerike. U najkraćem, filmovi 73. Filmskog festivala u Veneciji selekcijom su zadovoljili različite filmske apetite, ali i spojili nespojivo na jednom mestu, poput na primer reditelja Terensa Malika, koji je napravio još jedan impresivan filmski eksperiment o planeti, i Toma Forda, modnog dizajnera koji želi po svaku cenu da bude reditelj, a iza koga zasigurno stoji neki ’reditelj iz senke‘“, istakla je Perovićeva.
Tako je, kaže ona, i žiri predvođen britanskim rediteljem Semom Mendesom, dodeljujući nagrade spojio nespojivo, precenivši pojedina dela poput filma „Noćne životinje“ pomenutog kreatora kome je nezasluženo dodeljen Gran pri ili recimo izjednačivši kvalitet režije Andreja Končalovskog sa Amatom Eskalanteom.
„Nažalost, izvesnom broju filmova nije bilo mesto u trci za Zlatnog lava. Svesna da joj je jaki Toronto ozbiljna konkurencija, venecijanska Mostra zaigrala je ’na sigurno‘, tretirajući festivalsku konkurenciju baš kao što to rade u Torontu. Festival je nastojao da vrati status pronicljive platforme u sezoni nagrada, pogotovo ako uzmemo u obzir da je poslednjih godina lansirao filmove poput ’Čoveka ptice‘, ’Gravitacije‘, ali i ’Pod lupom‘ koji su trijumfovali na dodeli Oskara, pa je u takmičarski program uvrstio i komercijalne filmove poput romantičnog mjuzikla ’La La Lend‘“, pojasnila je Perovićeva u izjavi za Srnu.
