„Glavna greška je bilo to što se oko cele priče digla velika prašina, teroristima je objavljen ’rat‘, sami teroristi su postali neprijatelji čovečanstva, kao nacisti tokom Drugog svetskog rata. A u realnosti, šta je to terorizam? Kada ohrabrujete one koji govore društvu da je neobično važna borba protiv terorizma, vi samo produbljujete problem, jer je onda to ’reklama‘ i time im pomažete jer se njihovi redovi pune novim borcima“, smatra profesor Lustik.
Obamina administracija je pokušala, i u određenom stepenu je uspela da odustane od ideje „rata protiv terorizma“ i umesto toga da počne da prihvata te ljude kao obične kriminalce. Ali, nažalost, greške koje su se dogodile u vreme kada je na vlasti bio Džordž Buš Mlađi, kao i invazija američkih vojnih snaga u Irak, doveli su toga da su terorističke grupe sada u mogućnosti da se šire i ponašaju kao vodeći igrači na svetskoj sceni.
„Sada terorizam predstavlja veću opasnost nego ranije. Ali ako ovaj problem posmatramo sa ekonomske ili strateške tačke gledišta, onda vidimo užasne posledice za društvo (u tom smislu i za samo američko društvo), koje se našlo pod udarom tih terorističkih grupa“, smatra Lustik.
Na pitanje da li ćemo na kraju uspeti da pobedimo terorizam, profesor Lustik odgovara da se to neće dogoditi dokle god se bude koristio termin „rat protiv terorizma“ i dodaje:
„Teroristi će pobeđivati sve do onog momenta dok ne budu poptuno uništeni, poraženi. Uvek će biti poremećenih shvatanja koji nemaju šta da izgube i onih koji će biti spremni da ratuju pod zastavom bilo koje grupe ili vojske. Zato će terorizam postojati uvek, kao što će uvek postojati i rak i siromaštvo. Zato je borba protiv onoga čega će biti uvek, u startu osuđena na propast.“
Sagovornik Sputnjika dodaje i da ljudi moraju razumeti da postoji mnogo rizika, a da je terorizam paradoksalno jedan od najmanjih.
„Psihološki gledano, on je strašniji od ostalih rizika. Statistički gledano, veće su šanse da čovek pogine u sopstvenoj kući, okliznuvši se u kadi, nego da postane žrtva terorističkog napada. Ali sama ideja da neko zlonamerno želi da vas ubije veoma plaši ljude“, zaključuje Lustik.
