Od danas bi trebalo da se primenjuje dogovor Rusije i Sjedinjenih država o sedmodnevnom prekidu vatre u Siriji, koji je postignut posle intenzivnih pregovora. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem u petak uveče i usaglasio plan koji sadrži pet dokumenata. Naglasili su da je to solidan, konkretan paket, ali da ga neće objaviti jer sadrži ozbiljne i osetljive informacije.
Da je vest o primirju odmah dala pozitivne rezultate, govori i činjenica da je specijalni izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura rekao da će dogovor Moskve i Vašingtona dovesti do novog političkog dijaloga. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Bogdanov smatra da bi nova runda pregovora sirijske vlade i opozicije mogla da bude održana već početkom oktobra.
Vladimir Šapovalov, sa Instituta za politiku, pravo i društveni razvoj u Moskvi, pozdravlja dogovor Rusije i Sjedinjenih Država i naglašava da je to je pravi iskorak ka normalizaciji situacije u Siriji i završetak procesa koji je započela Moskva nakon što se na molbu sirijske vlade umešala u situaciju u toj zemlji.
„Političke, vojne, diplomatske i humanitarne aktivnosti Rusije urodile su plodom, iako se još pre nekoliko dana činilo da će SAD odbiti da nastave pregovore. Ipak, trebalo bi imati u vidu ono što je rekao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, da niko ne može stoprocentno da garantuje da će plan biti realizovan. Usaglašavanje je jedno, implementacija plana je sasvim drugo i taj proces bi mogao da potraje. Smatram da je veoma bitno to što su dve velesile pronašle zajednički imenitelj.“
Sa druge strane, Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije kaže za Sputnjik da je teško unapred davati bilo kakve ocene kako će se primenjivati plan, koji je napisan u kabinetu, na zemlju u kojoj veoma komplikovan građanski rat traje već pet godina.
„Verujem da Sjedinjene Države, sada kada je sirijska vojska već potpuno oslobodila Alep, kupuju vreme za pobunjenike koje podržavaju već godinama. Nije nemoguće da Vašington iz tog grada želi da izvuče i vojne savetnike, jer postoje brojne spekulacije da se američki ali i savetnici drugih zemalja nalaze u redovima slobodne sirijske armije, koje ratuju protiv vlasti u Damasku“, kaže Gajić.
On ne isključuje mogućnost da SAD priželjkuju podelu Sirije u više zona — Sunistan, u kome bi suniti imali svoju državu, severoistok bi pripao Kurdima (čemu se susedna Turska protivi) i treći deo bi bila sadašnja Sirija, koju bi i dalje predvodio Asad.
Šapovalov dodaje da će otežavajuća okolnost biti i ta što tokom maratonskih pregovora Lavrov i Keri nisu usaglasili spisak „dobrih“ i „loših“, odnosno umerenih opozicionara i terorista. Za taj spisak će biti zadužen specijalni rusko-američki centar, koji će imati veća ovlašćenja nego koordinacioni centar u Bagdadu, koji funkcioniše od početka operacije ruskih vazdušno-kosmički snaga u Siriji.
„Rusija garantuje da će Damask poštovati plan, a drugo je pitanje da li SAD mogu da daju garancije da će se tako ponašati i opozicija. Amerika nije jedini sponzor opozicije, postoje i druge regionalne snage, u čijem je interesu dalja destabilizacija situacije u Siriji. Upravo zbog toga nisu objavljeni detalji plana. Ipak, SAD sigurno imaju određene poluge uticaja na zemlje u regionu i ukoliko Moskva i Vašington budu poštovali sve tačke plana i u koordinaciji rešavali sva sporna pitanja, plan će na kraju biti implementiran“, kaže Šapovalov.
Ipak, Gajić kaže da je zapravo ključno pitanje koji su naredni potezi Kine. Ona, objašnjava Gajić želi da se uključi, jer je svesna da sledi glavna igra — obnova Sirije. Ko bude radio na tom projektu, ostvariće veliki profit. Sjedinjene Države su računale da će oni uzeti najveći deo tog kolača kada svrgnu sa vlasti Bašara el Asada, kao što su to uradile u Iraku. Sada im je taj plan propao, ocenjuje Gajić, jer će u izgradnji nove Sirije učestvovati pre svega zemlje koje se o nju nisu „ogrešile”, a to su Rusija i Kina.
S obzirom na to da se početkom novembra u Sjedinjenim Državama održavaju predsednički izbori, Vladimir Šapovalova sa Instituta za politiku pravo i društveni razvoj u Moskvi kaže da je za budućeg američkog predsednika veoma važno da ima „tačku oslonca“ u bliskoistočnom regionu, jer bi to moglo da bude početak rešavanja najvećeg geopolitičkog problema u svetu. „Nadamo se da će se sledeća američka administracija zalagati za racionalan pristup i da će sprovoditi bliskoistočnu politiku čiji bi temelj bio plan Lavrov–Keri“, rekao je Šapovalov.
