Dačić je ponovio da je u presudi Radovanu Karadžiću doslovce navedeno da ne postoje dokazi da je Slobodan Milošević, odnosno Srbija, jer je Milošević bio predsednik Srbije, kriv za ratne zločine i da Srbija i Milošević nisu bili deo tog, kako u Hagu kažu, udruženog zločinačkog poduhvata.
„To je bila suština. To je veoma važno za Srbiju. Znači, da svako pojedinačno može i mora da odgovara za zločine koje je počinio, ali da iza toga ne stoji država Srbija. To je za nas, i za samu Srbiju, veoma važno. To se uopšte ne tiče ni Miloševića pojedinačno, ni bilo koga drugoga. Reč je dakle o tome, kao što znate, da smo kao država Srbija suočeni sa raznim tužbama. Postojala je tužba Hrvatske, postojala je tužba Bosne i Hercegovine. Vidite da Tači najavljuje da će i Kosovo da tuži Srbiju, mada ne znam gde bi Kosovo moglo da tuži Srbiju, jer Kosovo nije država koja je priznata pred Ujedinjenim nacijama. Znači, to je nemoguće učiniti pred Međunarodnim sudom pravde. Ali svi oni tuže Srbiju da je počinila zločine, genocid i traže čak naknadu ratne štete. Znači, za nas je to što je presuđeno u slučaju Karadžića, gde je takođe definisana uloga Srbije i Miloševića kao predsednika Srbije, veoma važno, jer je tamo rečeno da ne postoje dokazi da iza toga stoji Srbija. Čak je doslovno navedeno da se Srbija zalagala za prihvatanje mirovnih planova, a da je to rukovodstvo bosanskih Srba, odnosno Karadžić, odbijalo. To je veoma važna stvar. I ne bi trebalo to mešati sa političkim pitanjima da li neko podržava ili ne podržava Miloševića. Tada je Milošević bio predsednik. Ko god da je bio predsednik, iza toga stoji odgovornost za celu zemlju“, rekao je Dačić.
Na pitanje u kakvim je odnosima Srbija sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Kosovom, Dačić je rekao da je državni vrh otvoreno za mir i stabilnost u regionu.
„Nema rešenja po mustri ’svako voli svakog‘, ali mi svi živimo tu, u tom regionu, imamo sličnu istoriju i slične probleme. Zajednički cilj svih zemalja je u prvom redu stabilizacija privrede. Za vreme sukoba izgubili smo mnogo vremena. Evropska unija bi svakako morala da prepozna da evropski put zapadnobalkanskih zemalja te zemlje drži na okupu i podstiče regionalnu stabilnost. Ima potrebe za zajedničkim projektima, ali neće biti jednostavno, mada je rat odavno završen. U stvarnosti, pravi mir još nije postignut. Onako kako neko započne rat, trebalo bi da započne i mir. Srbija ulaže napore u tom smeru. Nećemo se vraćati u prošlost na način koji se može videti u nekim zemljama u kojima vlada antisrpska politika i koje provociraju Srbiju, ugrožavajući mir i stabilnost u regionu’, istakao je Dačić.
On je pojasnio zašto Beograd u Zagrebu vidi glavnog krivca za pogoršanje odnosa.
„Znate, Hrvatska kao nova članica Evropske unije pokušava da profitira od te pozicije i postavlja Srbiji razne ultimatume i uslove kojima bi put Srbije prema EU trebalo da bude blokiran. Oni otvoreno prete da Srbija nikada neće postati članica EU. Jedan od problema je Zakon o procesuiranju ratnih zločina, ali mi poštujemo međunarodno pravo. Drugi problem je da su antisrpske kampanje u Hrvatskoj normalne. Uz to ide i rehabilitacija Nezavisne države Hrvatske koja je bila Hitlerova tvorevina. U brojnim koncentracionim logorima tada su ubijene stotine hiljada Srba, Jevreja i ostalih. A sada se, uz blagoslov hrvatskih institucija, rehabilituju ljudi koji su tokom Drugog svetskog rata vršili zločine nad Srbima. To dovodi do reakcije srpske strane. Zato mislim da bismo naše bilateralne probleme morali da rešavamo na primeren način. Ali ni u kom slučaju nećemo prihvatiti rehabilitaciju onih koji ponižavaju srpske žrtve Drugog svetskog rata. Smatramo da bi i EU morala da reaguje na takav razvoj događaja“, dodao je Dačić.
Upitan kada će Srbija priznati realnost nezavisnog Kosova, rekao je da kosovsko pitanje nije političke prirode, već problem međunarodnog prava.
„Srbija ne može prihvatiti da je legalno da deo njene teritorije polaže pravo na nezavisnost bez njenog pristanka. Sutra se isto može desiti i na drugom mestu u svetu. Uzmite primer Katalonije. Ona želi da sledi primer Kosova, jednostrano i bez pristanka Madrida. Znate, zamenica američkog ministra spoljnih poslova Viktorija Nuland rekla mi je da Sjedinjene Američke Države otprilike 20 godina ulažu u nezavisnost Kosova. Pitam je kako je to moguće, jer je Vašington tada podržavao suverenost Srbije. Ona je odgovorila: ’Da, tačno je da smo podržavali suverenost Srbije, ali bez Kosova‘. Odgovorio sam: ’Pa meni je ruski ministar spoljnih poslova rekao isto — Rusija poštuje suverenost Ukrajine, ali bez Krima‘. Dakle, šta možemo da učinimo? Želimo da rešimo probleme, ali ne možemo preuzeti politiku jednostranog delovanja. Srbija ima svoje interese i mi smo mnogo učinili u dijalogu sa Prištinom, ali ona ne ispunjava svoje obaveze iz procesa normalizacije. Još smo daleko od normalizacije odnosa. No, normalizacija ne sadrži ni u najmanjoj meri priznanje nezavisnosti Kosova“, naveo je Dačić.
Prema njegovim rečima, Srbija ima veoma mudru poziciju po pitanju referenduma o Danu Republike Srpske.
„Važno je da se očuva stabilnost u Bosni i Hercegovini. Sa druge strane moramo da budemo iskreni i da kažemo da su bošnjački političari vršili veliki pritisak kako bi svetu nametnuli pogrešnu sliku da je Bosna i Hercegovina muslimanska država. Čak se predlaže da se ukine Republika Srpska. To nikada nećemo prihvatiti. Srbi su konstruktivni ljudi. Bosna i Hercegovina je zemlja sa tri nacije i dva entiteta. Nećemo ni u kom slučaju dozvoliti povredu prava Republike Srpske. No, mi ne želimo da se ponove događaji sa početka devedesetih. Odgovornost imaju svi akteri, ne samo Srbi i Republika Srpska“, rekao je Dačić.
Na pitanje kakav je odnos Srbije prema Evropskoj uniji koja je u krizi, on je rekao da je Srbija evropskija od nekih zemalja koje su članice Evropske unije.
„To sam znao da kažem još pre britanskog referenduma. Zašto? Zato što je EU povezujući faktor koji podstiče regionalnu saradnju na Balkanu koji je godinama opterećen sukobima. Uvereni smo da se isplati boriti se za te ciljeve i postati članica EU. Nadam se samo da će Evropska unija preživeti dok mi ne postanemo njen deo“, kaže Dačić.
Istakao je i da Srbija ne pomišlja na članstvo u NATO-u.
„Naša zvanična pozicija je da bi Srbija trebalo da sačuva vojnu neutralnost. Ne želimo da budemo deo nekog vojnog saveza. Sa druge strane, sa Severnoatlantskim paktom imamo najviši nivo saradnje zemlje koja ne želi da postane članica“, zaključio je Dačić.
