Kakav efekat i kakve posledice bi nove sankcije američkog Ministarstva finansija mogle da imaju po rusku privredu, Sputnjik je pitao savetnika za makroekonomska pitanja u moskovskoj kompaniji „Otkritije broker“, Sergeja Hestanova.
„Logika kojom se proširuje američki sankcioni spisak je potpuno jasna. Istorija ekonomskih mera koje su SAD uvodile protiv određenih država i kompanija je em prilično stara, em veoma dobro poznata. Malo ko se toga sada seća, ali u vreme Hladnog rata u Americi je čak postojao komitet koji se bavio kontrolom izvoza određenih tehnologija u zemlje socijalističkog bloka. Isti taj komitet bavio se i kontrolom i zabranom isporuka robe, sklapanjem poslovnih ugovora, i tako dalje. Mene sadašnja sankciona politika SAD veoma podseća na ta vremena“, kaže Hestanov za Sputnjik.
Američko Ministarstvo trgovine tvrdi da je uvođenje sankcionih mera za pojedine inostrane kompanije i organizacije bilo neophodno kako bi se, navodno, bolje kontrolisao broj dozvola za izvoz i reeksport unutar Sjedinjenih Država. Između ostalog, za više od 50 filijala ruskog gasnog giganta „Gasproma“ uvedeno je dodatno licenciranje, i to za sve isporuke, kaže Sergej Hestanov.
„S jedne strane sve je to, naravno, veoma neprijatno — ali s druge, uvođenje dodatnih sankcija ne bi trebalo da izazove nikakve realne, značajnije ili bolnije posledice. Mnogi ljudi stariji od 50 godina sećaju se kako je taj mehanizam funkcionisao ranije. Recimo, ja sam tokom Hladnog rata radio u Akademiji nauka u Moskvi.“
„Mi tada nismo mogli zvanično da kupujemo mikrošeme koje su nam bile neophodne, jer su one bile pod kontrolom američkog komiteta za sprovođenje restriktivnih ekonomskih mera protiv Sovjetskog Saveza. Ali to nam nije pravilo neke naročite probleme, jer posrednici iz drugih država nisu imali zabranu da nam te šeme preprodaju. Taj primer ne pominjem slučajno — usluge neke treće, neutralne države, kao posrednika, mogle bi Rusiji da budu od velike pomoći u ovakvoj situaciji“, kaže u razgovoru za Sputnjik Sergej Hestanov.
