U poslednjih godinu dana sa pojeftinjenjem nafte, padala je i cena prirodnog gasa. Gas je jeftinije 16 odsto, ali se to odnosi samo na takozvane regulisane cene, odnosno domaćinstva. U Srbiji ima 58 daljinskih sistema grejanja koji gas kupuju na tržištu. Za njih je važilo smanjenje cena koje je manje od trećine pomenute cifre, kaže predsednik Upravnog odbora Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović.
„Važno je reći da se krajnja cena prirodnog gasa koju plaćaju toplane sastoji iz tri dela: troška gasa, transporta i distribucije. Iako je cena gasa pala, početkom prošle godine troškovi transporta i distribucije su porasli dvanaest puta. Zbog toga smo došli do smanjenja od svega 5,6 odsto. Čak smo u februaru morali da imamo povećanje cene od 4,4 odsto“, podseća Stojanović.
Direktor marketinga i prodaje „Beogradskih elektrana“ Goran Smiljanić kaže da još uvek nije moguće reći da li će toplane naredne zime imati jeftiniji gas. Cena toplotne energije određena je uredbom Vlade po kojoj su toplane 1. septembra 2015. godine formirale cenu u odnosu na fiksne i varijabilne troškove. Od tada smo imali manje usklađivanje cena, podseća Smiljanić.
„Troškovi grejanja sastoje se iz tri pomenuta elementa, za sve toplane cena se utvrđuje drugačije nego za kategoriju ’domaćinstva‘, tako da sada radimo analizu koja će biti završena do početka grejne sezone. Naš osnivač, odnosno lokalna samouprava, potvrdiće tu analizu. Nadamo se da neće biti promene cene, ukoliko transport i distribucija ostanu isti“, kaže Smiljanić.
Gotovo 25 odsto stanova u Srbiji greje se na daljinski sistem, a u Beogradu 130.000, odnosno više od 50 odsto. Stručnjaci smatraju da bi gradske toplane mogle da budu energetski efikasnije ako pređu na obnovljive izvore energije, što je slučaj u većini evropskih zemlja.
Međutim, sagovornici Jelice Putniković kažu da je grejanje na obnovljive izvore, pelet i biotermalnu energiju, iako ekološki najčistije, za naše uslove i dalje preskupo. Energetska efikasnost je strateški cilj toplana, primenjujemo sva dostignuća termotehnike iz Evrope i sveta, ali takvi vidovi štednje u startu iziskuju velika ulaganja, ali i veće troškove građana. Dok sistem ne profunkcioniše jako je teško da toplane pozitivno posluju i budu konkurentne ostalim vidovima zagrevanja, kaže jedan od direktora „Beogradskih elektrana“.
„Ne može se sistem pravljen pre 50 godina tako lako preorijentisati na drugi energent, na drugi izvor za zagrevanje, pogotovu što je izdašnost tih izvora, ako govorimo o geotermaloj energiji, na određenim lokalitetima jako mala. Potrebna su velika ulaganja da bi se na značajnijem prešlo na te izvore. Sa druge strane, kada je u pitanju ekologija, sve se radi na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine, u toku je zamena neprihvatljivih energenata — uglja i mazuta“, kaže Smiljanić.
Predsednik Upravnog odbora Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović primećuje da zagovornici zamene konvencionalnih goriva, prirodnog gasa i mazuta biomasom i drvnom sečkom ili peletom, ignorišu niz studija koje su rađene u raznim delovima Srbije.
„Najčešći zaključak je da mi zapravo nemamo dovoljno drvne biomase za neko veliko postrojenje. U određenim delovima Srbije, kada pogledate šumu deluje da je ima mnogo, ali ne možete svu šumu da posečete. Skoro sam pročitao da je grejanje pšeničnom slamom, otpadom posle vršidbe, četiri puta jeftinije. To je ordinarna glupost“, kaže Stojanović.
On dodaje da je tačno da taj vid grejanja smanjuje varijabilni deo cene, ali zbog relativno velikih investicionih ulaganja u obnovljive izvore, koja su dva do tri puta veća od onih u konvencionalna postrojenja, dolazimo do toga da neprirodno raste tzv. fiksni deo cene grejanja.
Sagovornici „Energije Sputnjika“ zaključuju da se uvođenje tog vida grejanja isplati uglavnom poljoprivrednicima koji seju pšenicu na velikim posedima.
