Dačić je na panelu „Zapadni Balkan: da li je EU i dalje faktor privlačenja?“, koji se održava u okviru Bledskog strateškog foruma, istakao i da smo do sada bili svedoci da perspektiva članstva daje snažan podstrek sveobuhvatnim reformama koje Srbija sprovodi, ali i podsticaj pomirenju i regionalnoj saradnji na Balkanu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
„Obećanje dato državama regiona Solunskim dokumentom, da će postati punopravne članice EU po ispunjenju uslova, uliva nadu da će naši napori da izgradimo demokratska društva i konkurentne ekonomije, u okviru šireg regiona opredeljenog za mir i stabilnost, biti prepoznati od strane EU“, rekao je Dačić.
On je podsetio da su od 2003. godine, samo Slovenija i Hrvatska postale države članice, Srbija i Crna Gora su započele pristupne pregovore, koje Makedonija, iako već dugi niz godina kandidat za članstvo, još uvek nije započela.
Podsetio je i da Albanija, iako kandidat, nije otvorila pristupne pregovore, dok BiH ima status potencijalnog kandidata.
Dačić je, međutim, naglasio da je entuzijazam za članstvo na strani država kandidata i potencijalnih kandidata i dalje značajno visok.
Prema njegovim rečima, opšta politička klima u kojoj se odvija proces proširenja EU, za države Zapadnog Balkana je značajno drugačija i ne tako povoljna, jer EU, suočavajući se sa posledicama ekonomske i migracione krize, bregzita i terorizmom, rizikuje da u očima javnosti, sopstvenih članica i kandidata, izgubi svoju privlačnost.
On je napomenuo i da se politika uslovljavanja neretko sprovodi bez dovoljno političkog razumevanja, čime se u javnosti država kandidata stvara utisak neravnopravnog odnosa, a postavljeni uslovi izgledaju kao „pokretna meta“.
„Važno je očuvati dinamiku u procesu evropskih integracija kroz valorizovanje konkretnim napredovanjem u pregovorima sa EU“, rekao je Dačić poručujući da je Srbija nastavila integracioni proces, koji treba da omogući njeno punopravno članstvo.
On je, međutim, poručio i da nismo idealisti, te da smo svesni da je EU danas značajno drugačija u političkom i ekonomskom smislu od one koja je kreirala Solunsku agendu.
„EU, kao porodica naroda koja deli iste ili slične vrednosti, nalazi se na raskrsnici, u trenutku kada je neophodno iznova definisati zajedničke interese, koji bi kao kohezioni element omogućili da se ovaj veliki mirovni projekat, a on je to u svojoj suštini od samog početka i bio, nastavi i osnaži“, istakao je Dačić.
Kako je naveo, svedoci smo činjenice da su mnoge evropske vrednosti u poslednje vreme dovedene u pitanje i u pojedinim članicama Unije.
Srbija je, poručio je Dačić, proteklih godina aktivnom politikom u procesu pomirenja u regionu, sprovodeći političke, pravne i ekonomske reforme, jačanjem vladavine prava i institucija, zalaganjem za jačanje dobrosusedske politike, odnosom i reakcijom na migrantsku krizu, nedvosmisleno pokazala da je u potpunosti posvećena evropskim vrednostima.
Dodajući da je teško reći kako će izgledati EU u trenutku kada Srbija završi svoj pregovarački proces, Dačić je rekao da želimo da verujemo da će države članice naći dovoljno snage da sačuvaju sve prednosti zajedništva, kako bi se evropskom projektu udahnula nova snaga koja bi ga učinila dodatno privlačnim za države kandidate.
„Mir u Evropi nema cenu, najvažniji interes koji mora ostati očuvan u budućnosti, je mir u Evropi i sve promene u arhitekturi zajedničke evropske kuće moraju biti usmerene u tom pravcu“, poručio je on.
Kako je rekao, ne sme se zaboraviti da je politika proširenja jedna od najuspešnijih u istoriji evropskog projekta, te da bi pristupanje država Zapadnog Balkana dodatno osnažilo evropsku ideju u trenucima kada se ona, u samim članicama, suočava sa izazovima.
