Američki list „Nju Amerikan“ optužuje Hilari Klinton da je potkopala bezbednost zemlje, kada je pomogla da akcije kompanije kompanije „Uranijum 1“ pređu u ruke Rusije. Fond Klintonove je, navodno, od tog posla dobio desetine miliona dolara. Ako je sve i bilo tako, samo se možemo setiti reči numidijskog kralja Jugurte koji je govorio o Rimu:
„Podmitljivog li grada, koji će brzo propasti, samo dok se kupac nađe.“
„Rosatom“, to jest njegova kćerka firma ARMZ, postepeno je kupovao akcije kanadske firme „Uranijum 1“ od 2009. do 2013. godine i došao u posed rudnika koji se prostiru od Centralne Azije do američkog zapada. Zahvaljujući toj transakciji „Rosatom“ je postao jedan od najvećih proizvođača uranijuma na svetu. Kompanija je dobila rudnike u Kazahstanu koji su najprofitabilniji na svetu, a u SAD poseduje kontrolni paket najvećih rudnika urana. „Uranijum 1“ poseduje preduzeća u Vajomingu, Teksasu i Juti i nalazi se na četvrtom mestu po obimu proizvodnje uranijuma u svetu.
A nije sve išlo tako glatko. Najvažniji faktor u jačanju pozicija „Rosatoma“ je okončanje važenja sporazuma Gor-Černomirdin iz 1993. godine, prema kojem se Rusija obavezala da u SAD izvozi uranijum po simboličnoj ceni (mnogi u Rusiji taj ugovor smatraju izdajom nacionalnih interesa zemlje). On je predviđao preradu ruskog oružanog uranijuma u gorivo za američke nuklearne centrale.
Analitičari ističu da je tehnologija „antiobogaćivanja“ uranijuma jedinstvena i da njome sada ne vlada nijedna zemlja u svetu osim Rusije. Tokom godina važenja sporazuma Rusija je ukupno dobila oko 12 milijardi dolara, dok je prema mišljenjima nekih eksperata predati uranijum koštao minimum 50 milijardi dolara. Oko 40 odsto američkih nuklearnih centrala koristilo je ruski prerađeni uranijum za rad — kapaciteta za proizvodnju tog goriva u SAD nije bilo dovoljno. Sada je situacija mnogo drugačija — isporuke će biti komercijalizovane.
Rusija je danas jedan od lidera u izvozu nuklearnih tehnologija — veličina tržišta se procenjuje na 500 milijardi dolara. Sa druge strane, SAD već dugo vremena ne pokazuju aktivnost u toj sferi. Pitanje bezbednosti i štednja, kao i konkurencija gasnih i elektroenergetskih kompanija, postali su glavne kočnice razvoja američke nuklearne industrije.
Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije, na Rusiju otpada 37 odsto tržišta nuklearnih centrala u izgradnji po čitavom svetu. Osim običnih nuklearnih centrala, Rusija radi na izgradnji mobilnih i plivajućih varijanti.
U ovom trenutku Rusiji pripada 17 odsto svetskog tržišta goriva za nuklearne stanice — ona isporučuje gorivo za 76 reaktora, uključujući 14 iz Rusije. Ona se nalazi i među prvih deset svetskih inovacionih lidera u oblasti nuklearne energetike.
„Rosatom“ je za poslednjih deset godina sklopio ugovore vredne preko 110 milijardi dolara, a trenutno se širi i u Evropi. On će snabdevati Francusku metalnim uranijumom za višenamenski istraživački reaktor „Žil Gorovec“, koji se gradi na jugu zemlje u nuklearnom centru „Kadareš“. Osim Francuza, metalni uranijum koriste i Nemci u istraživačkom reaktoru „Minhen 2“. Pored toga, „Rosatom“ gradi prvu nuklearnu stanicu u Turskoj i dva nuklearna reaktora u Iranu, kao i u mnogim drugim zemljama.
Na teritoriji Rusije se godišnje dobija 3.000 tona uranijuma. Ruska državna nuklearna kompanija „Rosatom“ ima dovoljno uranijuma za potrebe svojih projekata za idućih 100 godina. Osim toga, kompanija ima druge po veličini rezerve uranijuma na svetu.
Treba naglasiti da korporacija „Uranijum 1“ nema nikakve probleme zbog antiruskih sankcija koje su uvele SAD. Očigledno, Amerika nije želela da rizikuje moguće probleme u energetskom sektoru.
