Najstariji dokaz o nastanaku života na našoj planeti pronađen je na Grenlandu u formaciji Isua, zahvaljujući klimatskim promenama koje su dovele do topljenja snega i otkrivanja dosad nepoznatih stena.
Nedavno pronađeni fosili datiraju od pre 3,7 milijardi godina i najmanje su 220 miliona godina stariji od bilo kojih ranije otkrivenih fosila. Očekuje se da novootkriveni fosili pruže opipljive dokaze o drevnim živim organizmima, kao i da daju dokaze o sličnim oblicima života na drugim planetama, kao što je Mars.
Prema rečima astrobiologa NASA Abigejl Elvud, stene sa Grenlanda mogle bi da budu od pomoći naučnicima kada budu stigli prvi uzorci sa Marsa.
Tim sastavljen od australijskih i britanskih naučnika, koji je objavio rezultate istraživanja u časopisu „Nejčer“, veruje da su fosilni ostaci zapravo stromatoliti, brežuljaste strukture koje stvara fotosintetička bakterija. Mikroskopske bube osnivale su kolonije na dnu mora nagomilavanjem karbonata, koji je, zajedno sa sedimentima, pravio gomilice koje su se očuvale u naslagama kamena.
Prema rečima Eme Hamarlund, istraživača geobiologije na Univerzitetu u Danskoj, ovo otkriće može biti jedan korak napred u višegodišnjoj potrazi za nastankom života. Ovo otkriće podržava teoriju da je život na Zemlji počeo da se razvija ubrzo pošto je i sama planeta nastala, pre 4,5 milijardi godina.
Des microbes fossiles découverts au #Groenland feraient remonter la vie sur Terre à 3,7 milliards d’années https://t.co/4KhBQT0SK2
— La Voix du Nord web (@lavoixdunord) September 1, 2016
„Dokazi o postojanju jednoćelijskog života samo 800 miliona godina posle velikog praska su fascinantni. Kako je jednoćelijski život mogao tako relativno brzo da naseli Zemlju, u tako lošim uslovima? Tadašnja Zemljina površina definitivno nije bila pogodno mesto čak ni za jednoćelijske bakterije. Ovo nam sugeriše da bi mikrobiotički život mogao da evoluirala i na drugim planetama“, ističe ona.
Ona dodaje da bi ovo mogli biti neki od najranijih dokaza života na Zemlje još iz vremena „njenog detinjstva“.
„Imamo jako malo znanja o ranim fazama razvoja Zemlje, zato su ovi nalazi od velikog značaja. Novi dokazi, zajedno sa rezultatima prethodnih istraživanja, mogu da nam pomognu da sastavimo sliku istorije Zemlje“, zaključila je Hamarlundova.
