Neko vreme nakon događaja na Krimu, Zapad je govorio o izolaciji Rusije izazvanoj američkim i evropskim sankcijama, ali Moskva se, izgleda, vratila na svetsku scenu kao sila koju „dvadesetorka“, koliko god da želi, ne može da ignoriše, istakao je Čens.
„Ova transformacija posebno je primetna u Siriji, gde je velika operacija ruske avijacije promenila vojnu ravnotežu u korist saveznika Rusije Bašara el Asada“, rekao je dopisnik Si-En-Ena.
Istovremeno, samit „Velike dvadesetorke“ u Kini okružuje atmosfera neizvesnosti oko situacije u Siriji i sukoba u Ukrajini. Po mišljenju analitičara, ove okolnosti će privući još veću pažnju na „glavnog gosta“ pekinškog samita svetskih lidera — predsednika Rusije Vladimira Putina.
Samit G20 će se održati 4. i 5. septembra u kineskom gradu Hangdžou. Glavna tema dnevnog reda je „Izgradnja inovacione, zdrave, integrisane i inkluzivne svetske ekonomije“.
Odnosi Rusije i Zapada pogoršali su se zbog situacije u Ukrajini i oko Krima. Krajem jula 2014. godine EU i SAD su promenile politiku pojedinačnih sankcija u uvođenje sektorskih ograničenja protiv čitavih grana ruske ekonomije. Zapad ukidanje sankcija povezuje sa realizacijom Minskog sporazuma o sukobu u Donbasu.
U skladu sa ovim aranžmanima, ukrajinske vlasti obećale su da će sprovesti ustavnu reformu do kraja 2015. godine. Njeni osnovni elementi trebalo je da budu decentralizacija i usvajanje zakona o posebnom statusu Donjecke i Luganske oblasti, međutim, ovaj deo sporazuma ni do danas nije izvršen.
U Kremlju smatraju da je apsurdno povezivati zapadne sankcije sa realizacijom Minskog sporazuma, jer Rusija nije strana u sukobu niti predmet sporazuma o rešavanju ukrajinske krize.
