Ideja privatnog novca ne da mira, ovog puta, švajcarskim bankarima. Između ostalih i onima iz UBS-a. Jasno je i zbog čega.
Američki zakon FAKTA o porezu na račune u inostranstvu čvrsto steže grlo Švajcarcima.
Od 2010. godine pršte optužbe iz SAD da strani bankari nisu u pravu što kriju prihode američkih građana. Istrage, kazne… I to više puta. I to ne samo od američkih kreditnih organizacija.
Svima je dosadilo. Bankari su shvatili da moraju da zarađuju na nečem drugom. Još bolje ako nešto može i da se uštedi.
Za početak su počeli da se žale da održavanje filijala mnogo košta u različitim zemljama, kao i na međusobne obračune sa drugim bankama i finansijskim institucijama. I poslovanje je komplikovano. Sporo. I odlučili su: zašto da ne stvore nešto tipa bitkojna, ali u svom stilu.
Nova digitalna valuta će pomoći da sistem bude efikasniji i, što je glavno, jeftiniji. Prirodno, pobrinuli su se i da ga zaštite od prevaranata i hakerskih napada. Kome treba nebezbedna valuta?
U nekom trenutku Švajcarci su shvatili šta je potrebno partnerima. Pozvali su španski „Santander“, „Nemačku banku“, Banku Njujorka“ da se pridruže toj ideji. I krenulo im je, tako dobro da se već u 2018. godini na tržištu može pojaviti nova digitalna valuta.
Banke-inicijatori se nadaju da će ljudi u nju više verovati, nego u bitkojn. Sa tom valutom je bilo toliko ružnih i čudnih priča — ne daj bože.
Očekuje se da će nova valuta predstavljati novi standard u kliringu i u finansijskim transakcijama uz korišćenje tehnologija „blok-čejn“.
Ako je bitkojn valuta za privatna lica, koju karakteriše anonimnost, u slučaju bankarske kriptovalute sve će biti mnogo drugačije. Romantika anonimnosti će nestati. Sve će biti pod kontrolom: čija je valuta, odakle dolazi, šta je ko kupio ili prodao, gde i za koliko.
Banke se nadaju da će uspeti da zarade veoma mnogo, mnogo novca. Konkretne cifre oni, spuštajući pogled kada ih za to pitate, za sada ne saopštavaju. Ipak, pretpostavlja se da se radi o milijardama.
Međutim, teško da će ta valuta skoro ući u opticaj. Optimisti pretpostavljaju da će za to biti potrebno oko 5 godina, ne manje. Pesimisti govore i do 10 godina. Ipak, tendencija postoji. Uostalom, uporno pokušavaju da nas prebace na elektronski novac.