Juškov kaže da Amerikanci imaju malo mogućnosti da izvrše pritisak na Švedsku.
„Njoj ne treba finansijska podrška, kao na primer Bugarskoj, koja je bila primorana da napusti realizaciju ’Južnog toka‘“, objašnjava Juškov za portal „Svobodnaja presa“.
Sličnog mišljenja je i viši analitičar Ruske akademije nauka Aleksej Volkov.
„Švedska će nastaviti da ima umeren stav o ’Severnom toku 2‘. Ona pokušava da bude uzdržana na tu temu, posmatra opšte trendove i pokušava da ih prati“, smatra Volkov.
Ranije je saopšteno da bi Švedska mogla da bude primorana da radi protiv izgradnje cevovoda, zbog zabrinutosti SAD i nekih evropskih država da će to povećati zavisnost Evrope od ruskog gasa.
Švedski premijer Stefan Leven sastao se u četvrtak sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom, sa kojim je, između ostalog, razgovarao o energetskoj bezbednosti, navodi švedski list „Svenske dagbladet“.
„Nije ni čudo što Bajden pokušava da ubedi Švedsku da se usprotivi ’Severnom toku 2‘. Švedska je važna, prvenstveno kao ’ekološki glas‘ u grupi protivnika projekta. Ostale zemlje zadužene su za političke i ekonomske aspekte, ali Švedska bi trebalo da igra ulogu zaštitnika ekologije“, kaže Juškov.
Sprečavanjem izgradnje gasovoda, SAD pokušavaju da ubiju više muva jednim udarcem, smatra analitičar Rostislav Iščenko.
On kaže da SAD nastoje da „ostave Evropu bez relativno jeftine energije, smanje njenu konkurentnost i primoraju je na potpunu zavisnost od izvora energije koji bi se isporučivali pomorskim putevima koje kontrolišu Sjedinjene Američke Države.“
„Drugi cilj je da se oteža Rusiji, jer ne bi bilo lako odmah naći kupce za one količine gasa koje kupuje Evropa“, smatra Iščenko.
Prema projektu „Severni tok 2“ Rusija svake godine treba da isporuči 55 milijardi kubnih metara prirodnog gasa u zemlje Evropske unije preko Baltičkog mora u Nemačku, zaobilazeći Ukrajinu, baltičke zemlje i Poljsku.
Planirano je da projekat gasovoda koristi originalni cevovod „Severnog toka 1“ duž 86 odsto njegove trase pre grananja. Očekuje se da se 2017. godine projektu priključi i Danska.
