Iznenadna provera je počela jutros u zoru i trajaće do kraja meseca. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je rekao da je cilj ovih vežbi „provera spremnosti vojske da odreaguje na eventualne krizne situacije“, na južno-zapadnom strateškom pravcu.
Ruski eksperti ove manevre dovode u vezu sa rastućim međunarodnim tenzijama. Oni su, prema njihovom mišljenju, direktan odgovor na masovne vojne vežbe NATO-a u Istočnoj Evropi, u blizini ruskih granica.
Sa druge strane, Putinova odluka da mobilizuje vojsku već je izazvala nervozu kod zapadne vojne alijanse. U NATO-u su izrazili zabrinutost zbog ovih vežbi. U Moskvi očekuju da će iznenadne vežbe izazvati histeriju na Zapadu.
Eksperti, međutim, naglašavaju da ovi manevri imaju isključivo „odbrambeni karakter“, ali i da nose jasnu poruku — svaka agresivna akcija protiv Rusije dobiće adekvatan odgovor.
Danas postoji konkretna pretnja, koja direktno ugrožava bezbednost Rusije, dodaju stručnjaci.
„Intenzitet borbene obuke naše vojske raste u poslednje tri godine. To je povezano, pre svega, sa vojnim napetostima u svetu. Turska je ušla u rat u Siriji, Sjedinjene Države su nagomilale trupe na našim granicama, i naš vojni vrh preduzima odgovarajuće mere“, kaže doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov.
Zamenik predsednika Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Franc Klincevič potvrđuje da je iznenadna provera borbene gotovosti samo odgovor na poteze Alijanse.
„Odluke varšavskog samita NATO-a ozbiljno su izmenile vojno-stratešku situaciju u Evropi. Rusija je prosto bila primorana da drži svoju vojsku u borbenoj gotovosti“, rekao je Klincevič, podsećajući na nedavne pokušaje diverzije na Krimu, koju su organizovale ukrajinske obaveštajne službe, a na koje Rusija nije mogla da odreaguje.
Ruski zvaničnici i eksperti takođe podsećaju da je iznenadna provera borbene gotovosti uobičajena praksa, koja se povremeno primenjuje u mnogim armijama sveta.
Glavni cilj takvih vežbi je provera borbene gotovosti jedinica, oružja i vojne tehnike, ali i njihove spremnosti na mobilizaciju.
„U Rusiji se iznenadne provere i velike vojne vežbe održavaju već nekoliko godina, otkako je Sergej Šojgu imenovan za ministra odbrane. Pre toga, ovakve provere i vežbe su se doživljavale kao senzacija, ali sada je to redovna pojava, rutinska stvar. Mislim da će rusko rukovodstvo nastaviti sa ovako velikim proverama. Time se šalje i određena poruka našim zapadnim kolegama. NATO jača aktivnosti u blizini ruskih granica, a ovakve provere pokazuju Alijansi mogućnosti i kapacitete ruskih Oružanih snaga. Znate, bolje je demonstrirati snage nego ih koristiti“, kaže za Sputnjik ruski vojni analitičar Ivan Konovalov.
Iznenadne provere borbene gotovosti aktivno su počele da se primenjuju u Oružanim snagama Rusije od 2013. godine. U ruskom Ministarstvu odbrane su više puta govorili o pozitivnom uticaju takvih vežbi na vojsku, kao i o tome da nameravaju da i dalje primenjuje tu praksu zajedno sa ostalim, ranije planiranim vežbama.
Ovog puta, vojska je dignuta na noge u više ruskih regiona i obuhvata Južni, Zapadni i Centralni vojni okrug, kao i Severnu flotu i komande Vazdušno-kosmičkih snaga i Vazdušno-desantnih snaga.
U vežbe su uključene i jedinice u pograničnim područjima s Ukrajinom i baltičkim zemljama, uključujući i Krim, koji je posle pripajanja Rusiji ušao u Južni vojni okrug.
Ruski ministar odbrane je rekao da je u tom okrugu u toku i aktivna priprema strateških vojnih vežbi „Kavkaz 2016“.
Šojgu je takođe naložio da se informišu vojni atašei stranih država o početku iznenadne provere borbene gotovosti ruske vojske.
