Kopnena operacija „Štit Eufrata“ koju izvodi Ankara uz podršku američke koalicije ima za cilj, zvanično, da se oslobodi teritorija tursko-sirijske granice od pripadnika DAEŠ-a. Međutim, prvog dana operacije napadane su uglavnom pozicije sirijskih Kurda.
Rokovi trajanja operacije nisu precizirani: „Kad se eliminišu pretnje, koje dolaze od DAEŠ-a i sirijskih Kurda“, izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Što znači da će to potrajati.
Broj Kurda stalno raste i sada nezvanično iznosi oko 35 odsto stanovništva Turske. Kurdsko pitanje je poslednjih 100 godina od životne važnosti za očuvanje turske državnosti.
Očigledno je želja da ga makar kontroliše, pošto ne može da ga reši, naterala Erdogana da uđe sa vojskom u Siriju — potrebna mu je pouzdana tampon zona između sirijskih i turskih Kurda.
Postoji mišljenje da su ga svojevremeno vojni pučisti odgovarali od te avanture, jer bi uništenje sirijske državnosti moglo preliti plamen građanskog rata u Tursku. Erdogan ih nije poslušao…
O izvođenju operacije u gradu Džarablusu, koji trenutno drže pripadnici DAEŠ-a, a koji poslednjih dana napadaju i Kurdi, Turska je informisala Rusiju. Da se nešto spremalo znao je i Damask.
Libanski list „El Safir“ je objavio, pozivajući se na sopstvene izvore, da je jedan od pomoćnika šefa turske obaveštajne službe u nedelju tajno posetio Damask kako bi razgovarao o kurdskom pitanju sa visokim činovnicima sirijske specijalne službe. Tom prilikom on se sastao sa „visokim činovnicima“ u sirijskoj specijalnoj službi i razgovarao sa njim o situaciji na severu zemlje, gde su Kurdi početkom ove godine proglasili svoju federalnu oblast.
Međutim, samo pre par dana Kurdi su bili ti koji su bili u ofanzivi. Prošle nedelje faktično je otvoren novi front u Siriji. U trenutku kada Asadove snage biju odsudnu bitku za Alep i kada je tamo koncentrisan glavni deo njegove vojske, napad Kurda na grad Hasake na severoistoku Sirije izgleda kao zabadanje noža u leđa Asadu. To su najžešći okršaji vladinih snaga i Kurda od početka građanskog rata u toj zemlji.
Sirijska avijacija je napala pozicije Kurda koji su pokušali da zauzmu grad što je izazvalo reakciju Pentagona. Novi komandant američkih snaga u Siriji i Iraku general Stiven Taunsend upozorio je Moskvu i Damask da će SAD zaštititi svoje specijalce koji se, gle čuda, nalaze u području pod kontrolom Kurda, na severu Sirije.
Tako su se za samo nekoliko dana prioriteti zainteresovanih strana u ovom ratu okrenuli za 180 stepeni. Sada američka avijacija pomaže Erdoganu u rasterivanju Kurda na tursko-sirijskoj granici.
Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu zatražio je od „pripadnika sirijskih Kurda da napuste područje zapadno od Eufrata i pređu na istok, a ako to ne urade, Ankara će uraditi sve što je potrebno“. Onda je i „verni“ kurdski saveznik potpredsednik SAD Džozef Bajden tokom posete Ankari podržao Tursku u ovome i izjavio da Kurde u suprotnom „SAD neće podržavati“.
Kurdi su mu bili dobri kada je trebalo da skrenu Asadovu pažnju sa Alepa, a sad — snalazite se sami.
Amerikanci imaju svoje ciljeve, a Kurdi svoje, i oni se samo povremeno poklapaju. Za Kurde je savez sa SAD bio od životne važnosti kada je DAEŠ bio u ofanzivi na njihove gradove, Turci zatvorili granicu, a sirijske vladine snage nisu mogle da im dođu u pomoć.
Oni su se tada borili kao lavovi, za razliku od Arapa koji su ili bežali ili prelazili na stranu DAEŠ-a. Izgleda da je u poslednjoj igri Vašington ipak morao da pređe na stranu Ankare, zbog sve prisnije saradnje Erdogana i Putina. SAD ne mogu sebi da dozvole takav luksuz da izgube najjačeg i najvernijeg saveznika na Bliskom istoku.
Kurdi su čitavo vreme konflikta u Siriji ravnodušno gledali na sve drugo što se događalo u zemlji, koncentrišući se samo na sebe, mobilišući sopstvene snage i pripremajući se za borbu. I baš u ovom trenutku su odlučili da se šire, napavši Hasake.
S obzirom da se Asad nalazi pred pobedom kod Alepa, za Amerikance bi to značilo potpuni gubitak „umerene opozicije“ koja bi se našla razbijena u provinciji Idlib, na severu Latakije i na jugoistoku zemlje i prestala bi da bude ozbiljna snaga. Asad bi tada mogao da razmišlja i o Raki.
Zbog toga su Amerikanci odlučili da otvore još jedan front protiv Asada, suočivši ga sa Kurdima koji su do sada bili neutralni prema Damasku. Nije jasno samo šta su Amerikanci obećali Kurdima za tu bezumnu akciju, jer bi nakon pada Alepa oni mogli da budu naredna meta Asada.
Poslednji događaji govore da u Siriji može doći do rata „svi protiv svih“, što može odložiti rešavanje sirijske krize. Kurdi su pokazali da ništa nisu naučili iz svoje istorije. Kako su ih nekada koristile strane sile u borbi protiv Osmanskog carstva, tako to rade i danas. Oni su najviše šansi da ostvare svoje interese imali da su se priklonili Asadu, međutim, sada Erdogan sigurno nije čovek sa kojim će uopšte imati i priliku da razgovaraju. Turska će ih samo pomesti.
