Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić neće učestvovati na „Kroacija forumu“ koji sutra počinje u Dubrovniku. To je danas saopštio pošto je prethodno najavio da niko u Vladi više neće reagovati na izjave i provokacije koje dolaze iz Hrvatske na račun Srbije.
Posle premišljanja o smislu odlaska u Dubrovnik, odluka da ga zaobiđe došla je dan pošto je šef hrvatske diplomatije Miro Kovač „diplomatski“ poručio Vučiću da „ako dolazi, ponese spisak hrvatskih državljana, osumnjičenih za navodne ratne zločine“, za kojima je Srbija raspisala poternice.
Najnoviji Kovačev „pozdrav iz Hrvatske“, svakako ne i poslednji do parlamentarnih izbora zakazanih za 11. septembar, samo je jedan u nizu „dobrosusedskih“ od kako je posle parlamentarnih izbora u novembru prošle godine Hrvatska izabrala novu vlast.
Da se ni Hrvatskoj, kao ni odnosima Srbije i Hrvatske, ključnim za stabilnost regiona, nije posrećilo sa Vladom HDZ-a i MOST-a bilo je jasno već s prvim danima njene vladavine. Vlada je, nakon nekoliko skandala i brojnih nesuglasica između koalicionih partnera, konačno pala sredinom juna.
Povratak u prošlost
Odnosi dve zemlje, opterećeni teškim bremenom ratnih stradanja tokom devedesetih, ali i tokom trajanja ustaške Nezavisne Države Hrvatske, za koje se mislilo da su krenuli uzlaznom linijom, za kratko vreme nove vlasti doživeli su povratak u prošlost.
Sudeći po najnovijim dešavanjima na relaciji Zagreb-Beograd, stranke u Hrvatskoj ne mogu da se nadaju dobrom izbornom rezultatu bez upotrebe nacionalističke retorike na račun Srbije.
Šta treba da se dogodi da se situacija preokrene i da li je to jedino moguće uz novu vlast? Na tu temu Sputnjik je pokušao da pronađe sagovornike među više kolega i analitičara u Hrvatskoj. Slučajno, ili ne, tek jedini je o tome pristao da priča Denis Kuljiš koji smatra da je šteta što Vučić ne ide u Dubrovnik.
„Ja mislim da bi tu (Vučić) bio dočekan dosta prijateljski, pogotovo što je predsednik Vlade Tihomir Orešković tehničko lice i nema nikakve posebne ideološke interese da produbljuje sukob ili da ga eksploatiše u političke svrhe. Ja znam da se tu ne može ništa trajno rešiti, jer Orešković naprosto nema mandat za neke pregovore“, kaže hrvatski novinar.
A pregovori se, kako on vidi, svode samo na jedno pitanje, a to je srpski Zakon o jurisdikciji koji se odnosi i na optužene za ratne zločine i sa područja Hrvatske. Na konstataciju da je taj zakon postojao i tokom mandata prošle Vlade Hrvatske, Kuljiš odgovara da bi svako trebalo da sudi svojim državljanima, a ako to neće onda EU treba da osnuje sud koji će se time baviti.
Rešenjem pitanja Zakona o jurisdikciji odnosi bi, ocenio je Kuljiš, bili dovedeni u normalu pošto ne vidi nijedan drugi otvoreni problem između dve zemlje.
Na opasku da su problem ustaška ikonografija i istrajavanje dela pristalica HDZ-a na ustaškim simbolima, pogotovo prilikom obeležavanja godišnjica događaja koji su značili stradanje Srba u Hrvatskoj, Kuljiš kaže da će ako HDZ formira Vladu to biti novi HDZ na čelu sa Andrejom Plenkovićem.
„A on (Plenković), sigurno, neće izlaziti iz evropskih okvira. On je nesumnjivo orijentisan protiv totalitarizama, u skladu sa evropskim vrednostima osude svih totalitarizama. To ne bi bila ekscesna vlast, on to nema u svom političkom i ličnom bekgraundu ni najmanje“, ističe Kuljiš.
Kako u budućnost
Za razliku od njega, predsednik Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj Milorad Pupovac smatra da se mora razgovarati o pitanjima suđenja za ratne zločine, ali i da je neizbežna tema i kako se nositi sa prošlošću koja je odjednom oživela na najgori mogući način u odnosima između Hrvata i Srba.
Nema drugog načina nego da se o problemima razgovara, naglasio je on.
Pupovac smatra da je važno da se nađu vodeći ljudi dve države i da se dogovore kako će sporna pitanja biti rešavana u diplomatskim, međudržavnim kontaktima, kao što to treba da se čini.
Doprinos tome, je, kaže Pupovac, odluka premijera Aleksandra Vučića da od strane Vlade Srbije i njenih ministara neće biti širenja tih tenzija.
Možda u ovom trenutku izgleda da susret srpskih i hrvatskih zvaničnika nije moguć, kaže on, ali i dodaje da je to neophodno da bi se stalo na kraj sadašnjim dešavanjima.
„Da li danas ili sutra, to je već drugo pitanje, ali on je doista neophodan jer samo od sebe se to neće zaustaviti“, zaključio je predsednik Srpskog nacionalnog veća.
Da je antisrpska retorika standardan „ukras“ predizborne kampanje pokazala je i nedavna izjava Kovača na račun bivšeg hrvatskog premijera Zorana Milanovića kome je prebacio da je pre godinu i po dana odbio predlog HDZ-a da se Vlada obaveže da od Srbije traži izmenu spornog zakona.
„Sve propuste njegove Vlade smo ispravili i važne stvari ugradili u pregovarački proces“, pohvalio se Kovač i ponovio da Srbija neće moći da napreduje prema Uniji ako ne promeni taj zakon zbog koga su hrvatski zvaničnici već dva puta pokušali da blokiraju Srbiju.
Da je dara preterala meru pokazuje i to što se hrvatsko-srpskim problemima pre koji dan pozabavila i austrijska štampa.
Bečki „Standard“ u tekstu pod naslovom „Nema kraja hrvatskim konfliktima sa komšijama“ navodi da Vlada Hrvatske, koja je ideološki pozicionirana desno od centra, nije preživela ni pola godine, ali je i pored toga napravila veliku štetu, svađajući se sa Srbijom oko bliske i dalje prošlosti.
I oni ocenjuju da je sada predizborna trka, a na svakim izborima u Hrvatskoj odnos prema Srbiji igra važnu ulogu i često se zloupotrebljava, kao nedavno nakon blokiranja otvaranja poglavlja u procesu pridruživanja Srbije EU.
Pitanje je, međutim, hoće li i kako posle parlamentarnih izbora zakazanih za 11. septembar duh koji je izašao iz boce biti vraćen u nju.
