„Takav savez bio bi garancija da se neće pojaviti politika jednostranih mera, politika dominiranja SAD i deo američkih političara video je u Gorbačovu prepreku za svoje planove. A zatim su se otvoreno kladili na Borisa Jeljcina. Njihov cilj bio je isti: ne dopustiti sada već Rusiji stvaranje moćne demokratske države“, izjavio je Gorbačov.
„Setite se kada se Savez raspao kakva je bila reakcija Zapada na taj tragičan događaj? Oni su rekli: ’To nam je sam Bog poslao‘. A kada je Rusija bila na kolenima, američki predsednik je otvoreno pozdravljao tadašnje rusko rukovodstvo“, dodao je on.
Prema rečima bivšeg predsednika, „SAD i sada pokušavaju da sprovode istu politiku“. „Svojevremeno sam govorio Amerikancima: Vi pokušavate da nametne ljudima različitih zemalja svoju demokratiju, isporučujete je kao instant-kafu, a potrebno je da se ljudima omogući da naprave svoj izbor. Ali oni su nastavili i nastavljaju da vode takvu spoljnu politiku. Čak ni predsednik Obama, koji je demokratski izabran i koji uživa značajan autoritet u zemlji, nije mogao da promeni taj kurs — kurs nametanja jednostranih rešenja. Uostalom, sumnjam da je on to i želeo“, ističe Gorbačov.
Noću između 18. i 19. avgusta 1991. predstavnici najvišeg rukovodstva SSSR-a su, nezadovoljni politikom reformi Gorbačova i projektom novog Saveznog dogovora, stvorili Državni komitet za vanredno stanje u SSSR-u (GKČP SSSR). Dan 19. avgust 1991. godine je u istoriju države ušao kao avgustovski puč. Na taj dan odigrao se pokušaj svrgavanja Gorbačova sa mesta predsednika i promena njegovog kursa.
Nekoliko desetina tenkova se približilo Domu Vrhovnog saveta i Vlade RSFSR na Krasnopresnjenskoj obali. Otpor pučistima predvodili su predsednik RSFSR Boris Jeljcin i rukovodstvo Rusije. Jeljcin je potpisao dekrete broj 59 i broj 61, u kojim je stvaranje Komiteta za vanredne situacije okarakterisano kao pokušaj državnog udara. Savezni izvršni organi, uključujući i snage bezbednosti, bili su podređeni predsedniku RSFSR.