„Za nas je veoma važno da i predstavnici međunarodne zajednice podržavaju ideju o formiranju ZSO, naročito one države koje imaju veliki uticaj na kosovske Albance i njihove političke elite. Srbija je ideju o ZSO unela i planirala u dijalog Beograda i Prištine i zbog toga smatram da je to što je ta ideja i javno afirmisana korak ka verovatno i efikasnijem sprovođenju od strane onih na koje se na taj način vrši uticaj“, kaže Đurić za radio Sputnjik.
On je i ovoga puta podsetio da Priština veliki deo svojih obveza iz Briselskog sporazuma nije ispunila, poručujući da „više nisu potrebne reči Prištine, nego konkretna dela“.
Na pitanje da li očekuje da će pritisak SAD na kosovske vlasti po pitanju formiranja ZSO uroditi plodom, Đurić kaže da će to pokazati vreme, ali da je za Srbiju veoma važno da se bori za to da se i u onim državama sa kojima tradicionalno imamo različite stavove po pitanju KiM produbljuje razumevanje za položaj srpskog naroda na Kosmetu.
„Uveren sam u to da je neophodno da se sporazumi poštuju da bi se razvijalo elementarno poverenje među stranama. Beograd svoje obaveze poštuje i to očekuje i od drugih“, naglašava šef kancelarije za KiM.
U osvrtu na poruke koje je Bajden uputio iz Beograda, Đurić kaže da su razgovori između predstavnika vlada SAD i Srbije u Beogradu bili usmereni na bilateralne odnose, jačanje saradnje u ekonomskim i drugim sferama i da je za Srbiju kao malu državu važno da neguje dobre odnose sa svim ključnim činiocima u svetu.
„Naravno vodeći računa o našim strateškim prioritetima čuvamo i naša stara, tradicionalna prijateljstva i trudimo se da vodimo izbalansiranu spoljnu politiku koja će pre svega omogućiti da srpski narod na tom prostoru opstane, očuva se i sačuva svoj identitet, duh i suštinu“, dodaje Đurić.
On je prokomentarisao poslednju rundu briselskih pregovora sa Prištinom o pitanju telekomunikacija, koja je bila „olimpijske dužine“: trajala je od ponedeljak u 8,30 ujutro do sutradan ujutro u 4,45.
Kako ističe, srpska delegacija nije dozvolila da bude ugrožen srpski interes kada je reč o imovini „Telekoma Srbije“ u južnoj srpskoj pokrajini, a sporna tema je bilo i pitanje presretanja telefonskih razgovora.
„Ali ono što je nesumnjivo naš interes jeste da i ovaj sporazum bude primenjen, jer ’Telekom Srbija‘ ima interes da nesmetano radi na celoj teritoriji KiM, da našim građanima tamo pruži kvalitetnu uslugu i uđe na jedno tržište od otprilike milion korisnika što bi doprinelo ukupnom učinku, za nas, važne kompanije“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Đurić podseća da je sporazumom na nivou predsednika vlada, postignutim u avgustu 2015. godine, upotreba pozivnog broja rešena na za Srbiju povoljan način u pitanju statusa.
To znači da bi trebalo da bude zatražen dodatni pozivni broj, koji bi kod Međunarodne telekomunikacione unije bio vođen kao dodatni pozivni broj za Srbiju. Sličnu praksu ima i niz drugih država u svetu: Velika Britanija za Foklandska ostrva, Kina za Tajvan.
Inače, albanski mobilni operateri na Kosovu u ovom trenutku koriste pozivne brojeve za Sloveniju i Monako.
