Uoči susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ovog meseca u Sankt Peterburgu, turski lider Redžep Tajim Erdogan je objasnio razloge takvog stava.
„Mi smo započeli pregovore za ulazak u EU još 1963. godine. Od tada do danas, nažalost, prošle su 53 godine i oni nastavljaju da nas zavaravaju“, rekao je Erdogan.
Prema njegovim rečima, troškovi Turske za rešavanje problema migracije premašili su već 20 milijardi dolara, a Evropa obećanu pomoć gotovo da ne daje — od obećanih 6 milijardi, EU je obezbedila samo 500 miliona dolara.
Broj migranata u Turskoj približio se cifri od 3 miliona ljudi, među kojima je najviše Sirijaca. Od početka godine u Evropu je stiglo više od 260 hiljada izbeglica. Međunarodna organizacija za migracije saopštila je da je najviše njih — 160.888 — stiglo u Grčku, a 100.244 u Italiju.
Prema postojećem sporazumu, svi ilegalni migranti koji se pojave na teritoriji EU vraćaju se u Tursku. Za svakog od njih Ankara šalje u Evropu jednog legalnog migranta, zvanično registrovanog u turskim izbegličkim kampovima.
Prema procenama „Fronteksa“, agencije za nadzor i bezbednost spoljnih granica EU, ove godine će u Evropu stići oko milion izbeglica, a prošle godine je zabeleženo rekordnih 1,82 miliona ilegalnih prelaza granice, što je čak šest puta više u odnosu na prethodni rekord postavljen 2014. Priznaju, međutim, da je broj ilegalnih prelazaka daleko veći jer su „mnogi migranti nastavili svoje putovanje a da nisu ’identifikovani‘“.
EU je sporazumom od 16. decembra 2013. planirala da ukine vize za Turke u oktobru ove godine, ako svi uslovi budu ispoštovani. Međutim, Turska je dosad ispunila 67 od 72 navedena uslova, ali Erdogan sada nije spreman da ispuni preostalih pet, već želi da se vize ukinu bez obzira na to. U tome je suština spora.
Kao uslove, između ostalog, Evropa je navela da Turska mora da sprovede mere za smanjenje korupcije, izmeni zakon o borbi protiv terorizma, kao i da uspostavi saradnju pravosudnih organa sa svim zemljama EU.
Najvažniji deo zadatka koji Ankara uporno odbija da ispuni jeste zahtev za izmenu turskih zakona za borbu protiv terorizma u skladu sa normama EU. Na taj način, smatraju eksperti, EU želi da bude sigurna da bezvizni režim ne ohrabruje žrtve sistema u Turskoj da traže politički azil u njenim članicama.
Erdogan je nešto ranije zapretio Evropi izlaskom iz migrantskog sporazuma ukoliko ne ukine vize. On je takođe rekao da Turska neće da menja svoje antiterorističko zakonodavstvo i optužio EU za dvostruke standarde.
Međutim, analitičari ističu da se situacija drastično promenila otkako je došlo do poboljšanja odnosa između Moskve i Ankare, te da ultimatum koji postavlja Turska sada zvuči znatno ozbiljnije.
Ranije je EU bila sigurna da pomoću diplomatskih i ekonomskih poluga može da izvrši pritisak na Tursku i da ugasi tihi sukob oko viznog režima.
U vreme dok je Ankara bila u zategnutim odnosima sa Moskvom zbog obaranja ruskog vojnog aviona Su-24 u Siriji, u novembru prošle godine, Turska nije imala alterantivnog partnera, osim zemalja Zapada. U tim uslovima EU je mogla da diktira svoje uslove Turskoj, ali sada se situacija promenila, i Brisel je u dobroj meri izgubio uticaj.
Sa druge strane, Brisel se suočava i sa nezadovoljstvom Moskve zbog „rata sankcijama“.
„Samim tim, aktuelna veza Rusije i Turske stvara glavobolju EU“, smatra nemački analitičar Aleksandar Rar.
U svakom slučaju, navode eksperti, pred Evropom su sada dve opcije, i obe zadaju udarac međunarodnom uticaju Brisela. Ili će Ankara prekinuti sporazum pa će se Evropa suočiti sa novim talasom migracione krize, ili će Brisel pristati na turske uslove, odustati od svog stava i dati turskim građanima bezvizni režim. To će, međutim, pokazati da Turska može da diktira svoje uslove Evropi.
Sa druge strane, događaji i čistke koje su usledile u Turskoj posle neuspelog puča samo su ojačali odlučnost EU da zadrži vizna ograničenja. U briselskim krugovima se poslednjih meseci najčešće može čuti priča o „Planu B“, koji bi bio pokrenut ako Turska odustane od ključnog dogovora o rešavanju izbegličke krize. Ideja o tome je potekla od Austrijanaca, a Brisel zvanično poriče da postoji takav plan o zatvaranju granica.
U svakom slučaju, principijalno odbijanje i nespremnost Evrope da prihvati izbeglice postali su sistemski problem, i ukoliko se odnosi Turske i EU ne poprave, to garantuje da će novi talas migranata biti još jedan veliki udarac evropskoj bezbednosti.
