Američke kompanije doživljavaju kineski projekat „Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva“ kao alternativu Transpacifičkom partnerstvu na čelu sa SAD. Izvršni direktor kompanije „Junajted parsel servis“ Devid Ebni izjavio je da bi SAD mogle da izgube priliku da samostalno definišu pravila svetske trgovine ukoliko u najkraćem roku ne odobre Transpacifičko partnerstvo.
Šef ove velike međunarodne korporacije je rekao da će na sve moguće načine lobirati da članovi Kongresa što pre daju zeleno svetlo za ovaj projekat.
Zabrinutost američkog biznismena izazivaju pregovori Kine i još 15 zemalja regiona o alternativnom trgovinskom sporazumu o „Regionalnom sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu“. Ove pregovore od 2012. godine vodi deset zemalja-članica Zajednice zemalja jugoistočne azije (ASEAN) i šest zemalja koje su već potpisali sporazum o slobodnoj trgovini sa ASEAN, među njima su Australija, Indija, Republika Koreja i Japan. BDP zemalja „Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva“ čini skoro trećinu ukupnog svetskog BDP-a.
Četrnaesta runda ovih pregovora se trenutno održava u Vijetnamu. Dejvid Ebni smatra da na taj način Kina pokušava da uspostavi sopstvena pravila u Azijsko-pacifičkoj regiji.
Međutim, težnje SAD da diktiraju principe svetske trgovine nisu po volji čak ni njihovim najbližijim saveznicima, kaže za Sputnjik Aleksandar Salicki sa Instituta za međunarodnu ekonomiju Ruske akademije nauka. Ali Kina ne želi da bude hegemon, već lider i ova zemlja ima kapacitete da igra ovu ulogu, smatra stručnjak.
„Domaće tržište je premalo za kineski kapital. Privatni kapital se aktivno razvija, možda aktivnije nego američki, koji, za razliku od kineskog, nema snage za ekspanziju. Kina koristi sve instrumente u međunarodnoj trgovinskoj razmeni, recimo, u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Kineske kompanije se više ne brane i ne kopiraju zapadne tehnologije, već su krenule u ofanzivu. Recimo, korporacije imaju ozbiljne zamerke na rad određenih američkih i južnokorejskih kompanija povodom neovlašćenog korišćenja kineske intelektualne svojine“.
Američki predsednik Barak Obama računa da će sporazum o Transpacifičkom partnerstvu postati glavno političko nasleđe njegove vladavine. Ali sudeći po izjavama Trampa i Klintonove, niko od njih, ukoliko dođe na vlast, neće odobriti taj projekat. Ispada da su američki partneri postali taoci unutarpolitičkih obračuna u SAD, i to će itekako uticati na proces ratifikacije tog sporazuma, posebno u Japanu, Australiji, Novom Zelandu i Čileu jer sporazum pre svega udara na njihov ekonomski i trgovinski suverenitet.
Sa druge strane, Kina veoma poštuje pojam kao što je „suverenitet“, kaže Salicki, zato sve zemlje jugoistočne Azije žele da imaju što tešnje odnose sa Pekingom.
„Istovremeno, azijske zemlje su sa nedoumicom primile Obaminu izjavu da Amerika treba da piše pravila svetske trgovine“, zaključuje analitičar.
