Nepozanat broj aviona Tu-22M3S i „suhoja“ Su-34S 15. avgusta napustio je aerodrom u ruskom gradu Mozdoku, koji se nalazi u Severnoj Osetiji i sleteo na aerodrom Hamadan u Iranu.
Mnogi se pitaju zašto bombarderi Tu-22M3S nisu raspoređeni u ruskoj avio-bazi Hmejmim u Siriji koja je bliža Alepu. Razlog je jednostavan — Tu-22M3S su suviše teški za korišćenje piste u Hmejmimu. Međutim, to ne umanjuje važnost te baze, jer je odigrala važnu ulogu u napadima protiv terorista u Siriji.
Ruski bombarderi koji poleću iz iranske baze već su uništili pet velikih skladišta oružja i municije i tri komandna centra, a ubijen je i veliki broj terorista. Gađane su pozicije terorista u Serekabu, Babu, Alepu i Deir el Zoru.
Borbena efikasnost vazdušnih udara ruskih bombardera na DAEŠ nakon poletanja iz Irana povećana je tri puta, izjavio je predsednik Akademije za geopolitičke probleme, doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov.
Ranije je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da su bombarderi Tu-22M3 i Su-34 bazirani u Iranu. U utorak su ovi avioni izvršili udare na DAEŠ u Siriji poletevši sa iranskog aerodroma Hamadan.
Tri puta efikasnije
Predsednik Akademije za geopolitičke probleme i doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov objasnio je da baziranje ruskih aviona u Hamadanu koji se nalazi na manje od hiljadu kilometara od sirijske granice, omogućuje da bombarderi ponesu maksimalnu količinu oružja i značajno skrate vreme dolaska do cilja.
„Prilikom letova iz Mozdoka borbeno opterećenje Tu-22M3 ne može da bude veće od pet do osam tona, jer udaljenost leta iznosi oko tri hiljade kilometara. Kada se nalaze u Iranu, odakle deluju u radijusu od 700 kilometara, oni mogu da ponesu maksimalnu količinu tereta od oko 22 tone. To je borbena efikasnost povećana najmanje tri puta“, izjavio je Sivkov.
Viktor Murahovski, pukovnik u penziji, glavni urednik časopisa „Arsenal otadžbine“, kaže da razmeštanje ruskih bombardera u iranskoj bazi Hamadan nije nešto neočekivano, jer koalicija koju čine Rusija, Iran, Irak i Sirija postoji već godinu dana i njen koordinacioni centar se nalazi u Bagdadu. Murahovski podseća da su ranije članice koalicije odobrile proletanje iznad svoje teritorije krstarećih raketa koje su ruski brodovi lansirali iz Kaspijskog jezera.
„Rastojanje od iranskog aerodroma do objekata koji su pod kontrolom terorista je dva puta manje nego od aerodroma Mozdok na jugu Rusije, koji takođe koriste ruski avioni. Osim toga, koristeći iransku avio-bazu, ruske Vazdušno-kosmičke snage dobiće mogućnost da povećaju broj naleta i tereta, ali i da smanje potrošnju goriva. Može se reći da ovo razmeštanje ruskih bombardera predstavlja napredak u savezničkim odnosima Moskve i Teherana“, kaže pukovnik u penziji za Sputnjik.
„Ruski bombarderi dalekog dometa, koji poleću iz iranske baze, napadaju pre svega statične objekte, poput skladišta municije i komandnih centara, i to iza linije fronta. Avioni gađaju objekte u svim provincijama koje su pod kontrolom DAEŠ-a. Dok su za pokretne ciljeve, poput kolona oklopnih vozila, pre svega zaduženi ruski avioni koji poleću iz sirijske baze Hmejmim“, naglašava Murahovski.
Sa druge strane, glavni urednik „Narodne odbrane“ Igor Korotčenko smatra da sporazum postignut između Moskve i Teherana ukazuje na odlučan stav Irana da u potpunosti reši problem islamskog ekstremizma u regionu.
Rusija u Iranu nema stalnu bazu
Zbog mnogobrojnih spekulacija, predsednik iranskog parlamenta Ali Laridžani je izjavio da Rusija, koja je juče pokrenula vazdušne udare na Siriju iz Irana, nema stalnu vojnu bazu u toj zemlji.
Činjenica da je Islamska Republika dopustila ruskim lovcima da poleću sa njene teritorije da bi bombardovali mete u Siriji korak je bez presedana, koji ukazuje na produbljivanje saradnje između Irana i Rusije, ocenjuje agencija AP.
Čini se da izjava Laridžanija ima za cilj da umiri zabrinutosti iranske javnosti, pošto Ustav Irana zabranjuje da strane vojske imaju baze u toj zemlji.
Laridžani nije direktno komentarisao ruske vazdušne udare, ali je izjavio da su Teheran i Moskva saveznici u mnogim, a posebno u sirijskom pitanju.
