Bosonoga „bela kraljica soula“ Džos Stoun u potpunosti je opravdala epitet najveće zvezde upravo završenog niškog džez festivala Nišvil.
Džos Stoun je taj epitet opravdala i maestralnim nastupom, daleko najposećenijim na ovogodišnjem Nišvilu, kao i „igrankom“ koju su njeni menadžeri sledećeg dana priredili organizatorima festivala.
Nekoliko dana uoči početka Nišvila, organizatori su dobili uveravanja menadžmenta Stounove da ne samo da će biti dostupna novinarima, već i da će neko vreme provesti u druženju sa volonterima.
Dan posle nastupa, do poslednjeg časa trajali su pregovori sa menadžmentom Džos Stoun da se pojavi na konferenciji za novinare, a nezvanično se moglo čuti da je „menadžeri čuvaju u hotelu kao u haremu“ i da će iz hotela direktno krenuti u Sofiju na sledeći nastup.
Menadžersko treniranje strogoće je uobičajena stvar a gotovo svi koji su učestvovali u organizaciji upravo završenog Nišvila su nam rekli da uglavnom nikakvih problema nemaju sa zvezdama i „zvezdama“, nego upravo sa njihovim menadžerima koji suludim zahtevima organizatorima „podižu sebi cenu“.
Uprkos tome, za ovogodišnji Nišvil za koga mnogi kažu da je „prerastao svoje kapacitete“ moglo bi se reći da je organizovan bez greške. Problemi koji su se javljali rešavani su u toku.
Jedan od njih — kad je „pukla“ stolica za klavir u sred nastupa niške grupe „Ejot“, rešen je u trku. U roku od minut-dva, stolica za klaviristu je doneta sa susedne bine i podmetnuta ispod klaviriste „Ejota“ Dejana Ilića koji je, uprkos defektu, nastavio sa muziciranjem.
Za neupućene, „mejn stejdž“ Nišvila sastavljen je od dve bine koje se nalaze jedna pored druge, tako da pauza između dva nastupa traje nešto više od pet minuta.
Kao i svake godine dosad, repertoar Nišvila bio je šarolik, tako da su svi ljubitelji džeza i srodnih muzičkih žanrova mogli da pronađu nešto po svom ukusu.
Na ovogodišnjem Nišvilu nastupili su izvođači iz više od 20 zemalja širom planete, a publici se prvi put predstavio i jedan bend iz Kine — „Golden buda“ i to sa dva veoma uspešna nastupa. Prvo na dan uoči otvaranja festivala na bini kod spomenika Šabanu Bajramoviću, a zatim i dan posle, na glavnom stejdžu.
Ravnopravno sa zvezdama džeza iz celog sveta predstavljene su i domaće snage, a nekima od njih, poput pomenutog „Ejota“, upravo je nastup na Nišvilu pre nekoliko godina bio odskočna daska za svetsku karijeru.
Za razliku od drugih muzičkih festivala u Srbiji a i šire, Nišvil posećuju uglavnom zaljubljenici u džez, što je, verovatno, i glavni razlog što od 1995. gotovo da i nije bilo „festivalskog folklora“ poput masovnih tuča ili reanimacija pijanih i drogiranih posetilaca.
Iako je ovogodišnji Nišvil, po mnogima, „prevazišao sebe“, organizatori već sada za narednu godinu najavljuju još bolji festival.
