Mirisalo je na tradiciju!
Ovako bi, u najkraćem, mogao da glasi najtačniji i najpotpuniji odgovor na pitanje — kako je juče, u nedelju, bilo na manifestaciji „Hajdučke večeri“, koja je tradicionalno u opštini Bogatić, u Mačvi, održana po 50. put?
Naime, inspirisana motivima iz romana „Hajduk Stanko“ Janka Veselinovića, ova manifestacija je nastala 1966, u okviru nje svake godine stanovnici ovog grada podsećaju kako je izgledala mačvanska svadba, a iste večeri biva organizovano takmičenje za izbor hajdučkog harambaše.
Cilj manifestacije je, kako piše i na sajtu turističke organizacije ove opštine, da bude dočaran život predaka, lepota nekadašnjeg života i starih običaja.
Čitav program „Hajdučko veče“ sadržao je i „Hajdučku regatu“, takmičenje lovaca i ribolovaca, izložbu radova sa Likovne kolonije u Sovljaku, izbor najlepšeg fijakera, izložbe domaće radinosti, bogat kulturno-umetnički i zabavni program…
Otkup neveste
Udaranje konjskih potkovica o asfalt preklapali su zvuci iz limenih instrumenata. Na jednoj od prometnih raskrsnica u Bogatiću okupio se priličan broj građana. Trubači su davali takt, a prema okupljenima su dolazile čeze sa konjima i srpskim zastavama.
Bio je to početak okupljanja pred čuvenu „Mačvansku svadbu“, na koju se onomad išlo u koloni, svečano obučeno i sa muzičkom pratnjom.
Svadbenu kolonu sačinjava veći broj fijakera. Kolege novinari i vaš reporter putovali su u, nazovimo ga, većem fijakeru napravljenom od traktorske prikolice i pokrivenom prućem. Umesto konjskih zaprega, prikolicu je vukao traktor. Bio je to zanimljiv spoj tradicije i ovovremenskog. Kratak video-snimak prenosi samo deo atmosfere „svadbara“.
Svadbarska kolona stigla je do nevestine (mladine kuće) u Etno-parku u mestu Sovljak. Ispred kuće su svojevrsnu stražu, u narodnim nošnjama, pravili mladići i devojke. Čuli su se pucnji pušaka, na poljani se širilo veliko mačvansko kolo.
A onda su tradicionalno obučeni muškarci sa zastavom i uz pratnju muzike, krenuli da otkupe mladu. Video-snimak prikazuje „cenkanje“, izvođenje mlade iz kuće i njeno lomljenje kolača.
Harambašo, ti li si?
Potom je svadbena povorka krenula ka obali Drine, gde je, pred dosta okupljenog sveta, u mestu Crna bara održana centralna manifestacija.
Mladićima iz ovog kraja je pre 50 godina „Hajduk Stanko“ bio inspiracija da organizuju takmičenje između sebe i da najbolji osvoji zvanje harambaše — hajdučkog starešine.
Tokom godina učešće u ovom takmičenju uzeli su i momci iz okolnih mesta.
Bilo je veoma zanimljivo, kao svojevrsna crnobarska olimpijada, gledati momke koji se takmiče u preskakanju panja, bacanju kamena s ramena, nadvlačenju klipka, skoku u dalj, skoku uvis, borbi na brvnu i brzom penjanju uz drvo. Najspretniji, najokretniji i najspremniji momak dobija hajdučku sablju, novčanu nagradu i zvanje harambaše.
Manifestacija je bila i svojevrsni vašar, sa ogromnom binom i kulturnoumetničkim programom koji je trajao do posle ponoći. Da, bio je i vatromet.
Stvarno je, uz ovovremenske novotarije, sve mirisalo na tradiciju. Pored Drine.
