Ako gledate sa susednog brda, Mahunik izgleda kao poljana po kojoj rastu pečurke. A kad se priđe sasvim blizu, onda postane jasno da su te „pečurke“ su zapravo minijaturne kuće sa uskim vratima. Ovde se stranac oseti kao Guliver u zemlji Liliputanaca. I to ne samo stranci, već i lokalni stanovnici uobičajenog rasta.
روستای ماخونیک با… https://t.co/zswFC7v4uz #خراسان_جنوبی #شهرها_و_روستاها #روستاهای_خراسان_جنوبی #روستای_عجیب pic.twitter.com/YHY3arJ58o
— نظاره (@nezare_com) May 27, 2016
Mahunik je kao naselje nastao pre hiljadu i po godina i postao je poznat kao selo Liliputanaca. Tada, jako davno, stanovnici ovog naselja nisu bili viši od jednog metra. Danas naučnici kažu da je to najverovatnije posledica genetskih anomalija nastalih kao posledica sklapanja brakova i rađanja potomstva između bliskih rođaka. Ali isto tako, na nizak rast je verovatno uticala i hrana siromašna belančevinama i vitaminima, kao i visoka koncentracija žive u pijaćoj vodi.
Sada ovde živi oko 700 ljudi. Stariji stanovnici ovog mesta žive u svojim skromnim kućicama koje osvetljavaju lampe na kerozin. Tu je naravno i ognjište.
ماخونیک؛لی لی پوت ایران
— منجی دوازدهم (@monji12info) August 21, 2015
روستایی در…خراسان جنوبی
ماخونیک یکی از هفت روستای شگفتانگیز جهانhttp://t.co/wNyj3Uaqmu pic.twitter.com/LMOOrSTAIn
Kuće u selu i dalje imaju odlike neolitske arhitekture. Boja je ključna — kućice se iz daljine uopšte ne mogu primetiti među brdima.
U selu postoji škola. Uveče se mladi okupljaju u džamiji, gde se mole i uče. Televizora u kućama nema, u selu ih smatraju đavolskom tvorevinom. Pa ipak, mladi ne napuštaju ovo naselje: vole svoje planine i smatraju da im je tu dobro.
سکوت و سرطان، تنها گردشگران «ماخونیک»
— روزنامه ایران (@IranNewspaper) July 9, 2016
گزارش ایران از روستایی که به نام لیلیپوتها معروف شدhttps://t.co/WB80fky83f pic.twitter.com/QtJeZLe4ya
Slična naselja su bila nađena i u drugim delovima Irana.