„Kad se dogode tragedije, kao u Siriji, a najočiglednije u Alepu u proteklih par nedelja, mislim da UN može i trebalo bi da uradi više — pre svega u smislu veće finansijske podrške, ne samo od strane država-članica, već i iz širih međunarodnih izvora“, rekao je Jeremić gostujući u petak uveče na američkoj televiziji, gde je najavljen kao favorit u trci za novog generalnog sekretara UN.
Bivši predsedavajući Generalne skupštine UN i nekadašnji šef srpske diplomatije ukazuje i da je potreban efikasniji način dopremanja humanitarne pomoći i ocenjuje da se način na koji UN u poslednjih par godina rešavaju humanitarne krize ne može okarakterisati kao sjajan.
Upitan da li smatra da UN mogu da utiču na sukobe, Jeremić kaže da u svom programu predlaže nešto što neki smatraju kontroverznim, a što on vidi kao neophodno.
„A to je uspostaviti novu generaciju misija za stabilizaciju mira, sa mnogo snažnijim pravilima angažovanja, koja će moći da operiše u istinskom svetu 21. veka, koji je daleko opasniji nego što je do sada bio“, objasnio je Jeremić.
On se tokom emisije osvrnuo i na dramatičnu situaciju u sirijskom gradu Alepu, koju je opisao kao „očigledan poraz međunarodne diplomatije“, ocenivši da ta diplomatija mora da bude mnogo energičnija uz učešće glavnih članica UN.
„Ujedinjene nacije moraju biti okvir za nalaženje rešenja i moraju se znatno više založiti da se glavni akteri dovedu za pregovarački sto i ta tragedija zaustavi, inače je to naš kolektivni neuspeh istorijskih razmera i to moramo okončati“, istakao je srpski kandidat za naslednika sadašnjeg generalnog sekretara Ban Kimuna.
Na pitanje o ukrajinskoj krizi i Krimu, Jeremić je odgovorio da UN imaju ulogu da pomognu u stabilizovanju te delikatne situacije vezane za mir i stabilnost, jer je u to pitanje umešana jedna stalna država-članica Saveta bezbednosti UN — Rusija.
„To je donelo geopolitičke tenzije kakve decenijama nismo imali i to je veoma opasno za međunarodni mir i stabilnost“, upozorio je on.
Upitan šta je u vrhu njegove liste prioriteta, Jeremić je naveo pet tema svog detaljnog programa, a to su postizanje ciljeva održivog razvoja, hvatanje u koštac sa klimatskim promenama, mir i bezbednost, ljudska prava i humanitarna pomoć, reforma UN.
„Verujem u neophodnost rešavanja pitanja klimatskih promena. Mnoge zemlje to ne smatraju hitnim pitanjem i odlažu rešavanje, ali mislim da je uloga UN i generalnog sekretara da budu čvrsti kad je reč o ispunjenju obaveza na tom polju, jer je to naše egzistencijalno pitanje u 21. veku i treba se koncentrisati na to“, zaključio je Jeremić.
