Jelica Putniković, urednica „Balkan magazina“ i emisije „Energija Sputnjika“ kaže da je bugarski premijer, zbog Erdoganove posete Moskvi i najave ponovnog pokretanja projekta „Turski tok“, požurio da, kako je navela — „uđe u igru“ po pitanju izgradnje „Južnog toka“.
„Sada se Rusiji ’preporučuje‘ ne samo Turska, već i Bugarska — obe sa željom da se preko teritorije Crnog mora do njihovih obala izgrade podmorski gasovodi. Iz izjava ruskih zvaničnika vidi se da je Moskva spremna da sa Turskom razgovara o izgradnji jedne cevi, jednog kraka ’Turskog toka‘, jer je Turskoj potrebno više gasa nego što sada dobija iz Rusije i drugih izvora. Međutim, pitanje je da li će Rusija naći modalitet za izgradnju gasovoda od Turske ili Bugarske, koji bi išao kroz zemlje EU — dakle, preko Balkana na sever, ka evropskim potrošačima. Zato je ruski predsednik i rekao da traži čvrste pravne garancije“, objašnjava Putnikovićeva za radio Sputnjik.
Prema njenim rečima, „Južni“ i „Turski tok“ se međusobno ne isključuju, ali će ovog puta Rusija insistirati i kod Turske i kod Bugarske da nađu modalitete za izgradnju gasovoda.
„Videćemo da li će to biti velike energetske kompanije koje će naći svoj interes u izgradnji gasovoda, a koje će sa briselskom diplomatijom pregovarati o tome kako da se ti gasovodi stave u poziciju da mogu da voze samo ruski gas, a ne da se grade po principu trećeg energetskog paketa. Mora se imati na umu da nije samo ’Gasprom‘ kompanija kojoj se nije isplatilo da gradi gasovod gde će morati da ostavi deo kapaciteta za nekog trećeg tranziter, već se to nikome ne isplati“, kaže Putnikovićeva.
Brisel je svojevremeno stopirao projekat „Južni tok“ zbog, kako je tada navedeno, neusklađenosti sa Trećim energetskim paketom. To, međutim, Evropskoj uniji nije smetalo kad je reč o „Severnom toku 2“, koji treba gasno da poveže Rusiju i Nemačku preko Baltika. Jelica Putniković objašnjava da su ovi dvostruki standardi rezultat činjenice da je u Briselu „ozvaničena institucija lobiranja“.
„Nemačka je izlobirala da za sebe izgradi ’Severni tok 1‘. Takođe, Nemačka, Holandija, Britanija i Francuska, čije su firme suvlasnici u ’Severnom toku 2‘, izlobirale su da se taj gasovod može graditi bez bilo kakvih problema i sukoba s evropskim propisima. Dakle, u Evropskoj uniji su, nažalost, neki jednakiji od drugih“, kaže Putnikovićeva.
Ona podseća i da su se Mađari i Italijani pobunili jer je „Južni tok“ ugašen, a aktiviran „Severni tok 2“.
„Sada je na zemljama članicama Evropske unije, kojima je u interesu da do realizacije Južnog toka dođe, da u Briselu izboksuju povoljne uslove kako bi taj gasovod mogao da se izgradi“, zaključuje Putnikovićeva na kraju razgovora za radio Sputnjik.
Da podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin je, u razgovoru s novinarima u Sankt Peterburgu, tokom susreta s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, rekao da je Moskva svesna da su EU i Bugarska spremne da obnove projekat „Južni tok“, ali je naglasio da će za to sada, zbog gubitaka koje je Rusija imala u prethodnom pokušaju realizacije tog projekta, biti potrebne i veoma čvrste zakonske garancije iz Brisela.