Divljanje nacionalista, pa i fašista, u Hrvatskoj ove godine je naglašenije zbog predizborne kampanje. Poslednjih nedelja stiče se utisak da rat nikada nije ni prestao. Kako je ovih dana biti Srbin u Vukovaru, odnosno Splitu?
Zoran Kojić: Neskriveno divljanje nacionalista i fašista ovih dana je izraženije zbog skorih izbora, prisutno je na svim instancama, postalo je opšteprihvaćena retorika, to je matrica kojom se izbegava realno stanje stvari. Etiketiranjem Srba i targetovanjem orjunaša, neprijatelja hrvatske države, skreće se pažnja sa suštinskog ekonomskog problema, zbog koga smo suočeni sa masovnim egzodusom stanovništva u zemlje Evropske unije.
Nikola Luša: Situacija u ovom trenutku pomalo podseća na devedeset prvu, kada je ekonomska situacija takođe bila loša, niko nije mogao ništa da predvidi, industrija se počela rušiti, nacionalizam je dobio na snazi. Split nije proživeo ratna zbivanja kao Vukovar, ali je specifičan grad kroz istoriju, u njemu je možda i počelo rušenje Jugoslavije paljenjem zastave na Poljudu. Danas određeni broj ljudi naginje nekakvom neoustaštvu, to nije glas većine, ali je ta manjina puno agresivnija i glasnija.
Ekstremna desnica divlja svuda u Evropi, ali hrvatskoj državi, strankama i policiji kao da nije stalo da se stvari srede. Neko je ovih dana to rekao verovatno zato što misle isto što i ekstremisti. Je li to zaista tako ili tako treba misliti oko izbora jer to donosi poene?
Zoran Kojić: I dok je takozvana levica bila na vlasti, klerikalne grupacije, koje danas posebno dolaze do izražaja, slobodno su lupale ćirilične table po Vukovaru i širile antisrpsku histeriju. Ne može se očekivati da će desnica sama sebi skakati u stomak. Ključni faktor je braniteljska populacija. To je ozbiljan broj moćnih, ekonomski nezavisnih ljudi koji imaju određene privilegije.
Nikola Luša: U Hrvatskoj imamo temelje i potencijal za jačanje desnice iz prethodnih vremena, koji lako može da se revitalizuje. Zoran je u pravu, i leva politička opcija gledala je vlastite interese, kako da ne ugrozi svoj status vladara na sceni, da ne diraju udruženja branitelja. Nažalost, ovde trenutno nema rešenja koje bi dovelo do razumnog ponašanja.
Zastupnik SDSS-a u Hrvatskom saboru Milorad Pupovac upozorio je na strah u kojem Srbi svakodnevno žive u Hrvatskoj. Da li Srbi i dalje šapuću kada s Vama pričaju o ovim stvarima?
Nikola Luša: Ima takvih situacija, čak više u sredinama kao što je Split, nego kada se radi o povratnicima koji su se vratili na područje nekadašnje Srpske Krajine. Nažalost, populacija Srba u Splitu je neznatna, ako uzmemo realan broj Srba koji tu žive, a ne žele tako da se deklarišu baš zato što se plaše da će biti obeleženi. Tako je i na izborima jer su glasački listići obojeni u ružičastu boju, ljudi se osećaju kao u Varšavi pre Drugog svetskog rata, kad su bili etiketirani žutim trakama.
Koliko Vama u radu i uopšte koliko Srbima u svakodnevnom životu pomažu ili odmažu izjave Srpskih političara? Svedoci smo burne rasprave između ministara spoljnih poslova dveju zemalja Mira Kovača i Ivice Dačića. Jasno je da Srbija mora da odgovori na prozivke i razne neosnovane tvrdnje, ali šta vi imate od tog ping-ponga?
Zoran Kojić: Smatram da je to krajnje neozbiljno. Na taj način se ne može voditi politika, posebno spoljna, da se note šalju, ne primaju. Mi od svega toga nemamo ništa, ni dobro, ni loše, ali ono što ostaje kao problem, to je alibi za sve koji sebi kasnije daju za pravo da na ulicama viču kao što su vikali u Kninu na proslavi „Oluje“. Ne sumnjam da neće i u Beogradu biti sličnih reči i tematike.
Koliko mladi Srbi uopšte mogu da utiču na politički život? Stiče se utisak da starija generacija čvrsto drži svoje pozicije, kako u strankama, tako i u Saboru Hrvatske, velika je borba za ta tri mesta?
Nikola Luša: Tačno, svi žele da zadrže fotelje, ali tako je u svim političkim partijama. Ali moram da kažem da u SDSS-u u Splitu imamo puno mladih ljudi koji aktivno rade na problematici srpskog naroda ovde. Čini mi se da samo oni imaju volje, snage i potencijala da nešto urade. Smena generacija uvek dođe, pa će tako doći i na državnom nivou.
Zoran Kojić: U svim partijama još uvek su više-manje ljudi iz sistema Komunističke partije, pa Krajine. Tako je i sa većinskom zajednicom. Ali mi oko sebe imamo mlade ljude, doći će do smene generacija i promene mentalnih sklopova koji nisu prilagođeni 2016. godini, savremenom dobu koje mi moramo graditi.
