Moskvi će biti potrebne veoma čvrste garancije Bugarske i Evrope kada je reč o povratku na projekat izgradnje gasovoda „Južni tok“, izjavio je ovih dana ruski predsednik Vladimir Putin. Čvrste kao armirani beton, slikovito je objasnio.
„Namere nisu dovoljne, neophodne su veoma čvrste garancije pravnog karaktera da će taj projekat biti realizovan. Međutim, njih nema“, bio je je jasan predsednik Rusije.
Dakle, Putin hoće crno na belo, pravno potkovano. Rusija je, kaže, pretrpela štetu nakon obustave izgradnje „Južnog toka“. To što sada Bugarska ponovo želi da razgovara o tom pitanju, samo su namere koje nisu dovoljne, upozorava predsednik Rusije.
On podseća da je svojevremeno Evropski parlament blokirao taj projekat, a zatim je Evropska komisija poslala pismo Bugarskoj da stavi tačku na izgradnju gasovoda.
Vašington gazduje u Briselu
Drugim rečima, Brisel je blokirao „Južni tok“. A zna se ko je pravi gazda u Briselu. Nema „Južnog toka“ bez papira Evropske komisije, odnosno EU, to znači bez saglasnosti SAD koje su ga i zaustavile. To da evropska energetska bezbednost zavisi isključivo od Rusije isuviše je geopolitički važno da bi bilo prihvatljivo za Vašington.
O tome najbolje svedoči angažman američkih zvaničnika svaki put kada bi se povela reč o snabdevanju Evrope energentima. Njihova „briga“ za energetsku bezbednost EU bila je stalna.
Tako je pre dva dana, povodom izgradnje „Severnog toka 2“, predstavnik američkog Stejt departmenta za energetiku Amos Hohštajn izrazio zabrinutost za ukrajinsku ekonomiju ukoliko dođe do realizacije tog gasovoda.
Početkom maja on je rekao da su SAD predložile EU da „napravi pauzu“ u izgradnji gasovoda „Severni tok 2“ i ispita njegov uticaj na energetsku i nacionalnu bezbednost. Kaže, taj projekat ili njegove posledice unose razdor u Evropi, i to „izaziva zabrinutost u SAD i u celoj Istočnoj i Srednjoj Evropi, i većem delu Zapadne“.
Koji dan pre toga isti Hohštajn najavio je da će SAD nastaviti da povećavaju izvoz tečnog prirodnog gasa i kao primer naveo prve isporuke gasa iz SAD u Portugaliju prošle godine.
„Mislim da je to početak važne ere u isporuci američkog tečnog prirodnog gasa u Evropu, što će pomoći, između ostalog, da se diverzifikuje sistem isporuka u istočnu Evropu. To je dobro za sve zainteresovane zemlje“, naveo je činovnik Stejt departmenta zadužen za energetiku.
Početkom aprila iz SAD je stigao još jedan predlog za diverzifikovano snabdevanje Evrope gasom. Kupovinom gasa od Izraela EU može da smanji zavisnost od ruskog goriva, ocenio je američki ministar energetike Ernest Monic.
Izjavio je to samo dan pošto su ruski mediji objavili da su na početnoj tački nesuđenog gasovoda „Južni tok“ obnovljeni intenzivni radovi.
Kada je pre godinu ipo dana „zapretio“ novi projekat, „Turski tok“, koji je ruski gas trebalo da dovede do Grčke, Hohštajn je brže-bolje stigao u Atinu. Prezaduženoj Grčkoj je u najranjivijem trenutku, u jeku pregovora sa poveriocima, bez uvijanja poručio: morate odustati od „Turskog toka“, fokusirajte se na TAP (azerbejdžanski gas). Ono „ili“ nije ni morao da izgovori. Podrazumevalo se.
Drugačije sa Turskom
Danas situacija sa „Turskim tokom“ stoji malo drugačije. Turska nije članica EU, kao prezadužene Grčka i Bugarska, i praktično je preko reda u nju ušla upravo na zahtev SAD. A u poslednje vreme, nije ni u „ljubavi“ sa SAD, koju optužuje za umešanost u neuspeli vojni puč. Otuda i Putinova ocena posle susreta sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom da bi prva faza izgradnje tog gasovoda mogla da počne uskoro.
Ruski ministar energetike Aleksandar Novak je precizirao da bi prvi cevovod „Turskog toka“ mogao biti izgrađen već 2019. godine, dok bi sporazum između Ankare i Moskve po tom pitanju mogao biti potpisan već u oktobru ove godine.
Novak je, pri tom, napomenuo da su „Turski tok“ i „Južni tok“ zasebni projekti koje ne treba suprotstavljati. Uz to, uprkos izjavama bugarskih vlasti o obnovi tog projekta, Rusija, naveo je, nije dobila nikakav zvaničan zahtev iz Sofije.
Naravno da nije. Kao što je Sofiji svojevremeno bilo naloženo da obustavi sve radove po pitanju „Južnog toka“, tako će ona morati da sačeka i nalog iz Brisela da ponovo pokrene priču o gasovodu kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, koji počinje na ruskoj strani Crnog mora, a na kopno posle 900 kilometara „izranja“ na bugarskoj teritoriji. Odatle bi bio nastavljen njegov kopneni tok dugačak 1.455 kilometara do Baumgartnera u Austriji.
A nalog Brisela će morati da sačeka „zeleno svetlo“ SAD. Da se tu EU ne pita, bilo je očigledno kada je rekla, pa porekla izgradnju „Južnog toka“ pravdajući se da nije u skladu sa njenim Trećim energetskim paketom. Taj „paket“ propisuje da proizvođač i snabdevač gasom ne može da bude i vlasnik gasovoda, što je slučaj sa ruskim „Gaspromom“ u „Južnom toku“.
Treći paket retroaktivno
Da je Treći paket samo izgovor, očigledno je kada se samo „baci oko“ na relevantne datume. Memorandum o izgradnji gasovoda „Južni tok“ potpisan jula 2007. godine u Rimu, a Treći energetski paket usvojen dva meseca kasnije, a stupio na snagu tek početkom marta 2011. godine. Sporazum o studiji izvodljivosti projekta potpisan je novembra 2007. Čekalo se da posle svih pripremnih radova svečano počne i gradnja „Južnog toka“ decembra 2012. godine, da bi u 2013. počele priče o Trećem paketu. Rusija je gradnju obustavila početkom decembra 2014, kada joj je bilo dosta gubljenja vremena i „zavlačenja“ sa pričom o Trećem paketu.
Koji dan kasnije na samitu EU—Rusija Putin je osudio to što Brisel pokušava da primeni odredbe ovog „paketa“ na ugovore koji su bili zaključeni mnogo pre njegovog stupanja na snagu.
„Ako ste usvojili dokument i primenili ga na sve ono što je bilo ranije, to uvodi haos i podriva poverenje u zajednički rad“, ocenio je Putin, izražavajući nadu da će biti nađeno rešenje prihvatljivo i od koristi za obe strane.
Nada još živi, i to zemalja jugoistočne Evrope na trasi „Južnog toka“, Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovenije, Italije, Austrije.
Zato će, prvenstveno Nemačka, pored „Severnog toka“, po svemu sudeći dobiti i „Severni tok 2“ i bezbedno snabdevanje. Nemci su Nemci. Tu ne važi Treći paket. Pravna služba Evropske komisije je u februaru objasnila da propisi EU o energetskom tržištu, kao i Treći energetski paket, ne važe za pomorski deo tog gasovoda pošto se ne realizuje na teritoriji članica EU.
To je, prema pisanju američkog lista „Politiko“, bio ozbiljan udarac političkim protivnicima ruskog gasovoda u Vašingtonu koji ne odustaje od „brige“ za energetsku bezbednost Evrope. Da li će sebi dozvoliti još jedan u vidu „Južnog toka“ zavisiće od odnosa snaga najjačih globalnih igrača na više „frontova“ na geopolitičkoj sceni sveta.
