Analitičar koji rukovodi Međunarodnom asocijacijom za energetsku ekonomiju (IAEE) tvrdi da će svi, uključujući i Tursku, Rusiju i Evropu, imati koristi od inicijative pokrenute krajem 2014. godine.
„’Turski tok‘ je veoma važan za Evropu. Iako su Nemačka i Rusija postigle dogovor za ’Severni tok 2‘, neki u Evropskoj uniji se snažno protive tom projektu“, izjavio je Kumbaroglu i dodao da ga Evropska komisija u ovom trenutku ne podržava.
To nije problem kada je u pitanju projekat „Turski tok“. Bilateralnu inicijativu „ne mora da odobri EU, pošto Turska nije članica Unije“, objasnio je on.
Istovremeno, Evropljanima su potrebni ruski gas i gasovod „Turski tok“. Bilateralni projekat postao je posebno značajan od kada Moskva razmišlja o smanjenju količine gasa koji se u Evropu isporučuje preko Ukrajine, koja je nepouzdan energetski partner.
„Mnogo toga zavisi od strateške odluke koju će doneti ’Gasprom‘, ali mislim da je glavni cilj ruskih vlasti da svede na minimum izvoz gasa koji prolazi kroz Ukrajinu“, istakao je Hasam Selim Ozertem, ekspert za energetsku bezbednost.
Rusija želi da „stvori infrastrukturu koja će isporučivati između 15 i 16 milijardi kubnih metara gasa direktno u Tursku“, zaobilazeći tranzitne zemlje, dodao je Ozertem.
U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države započele su izvoz prirodnog tečnog gasa u Evropu. Do sada su izvršene dve isporuke. Prva isporuka bila je u aprilu, a druga je završena prošlog meseca.
Taj proces postaće „mnogo aktivniji“, ali iako postoji konkurencija između ruskih i američkih snabdevača za evropsko energetsko tržište, ona je indirektna, ističe Kumbaroglu. Američki izvoznici će isporučivati prirodni tečni gas prvenstveno u Zapadnu Evropu, dok će se jugoistočna Evropa i dalje oslanjati na ruski gas, dodao je on.
„Turski tok“ neće se takmičiti sa inicijativom TANAP. Planirano je da „Transanadolijski gasovod“, koji će se protezati od Azerbejdžana, preko Gruzije i Turske, do Evrope, bude završen 2018. godine. Oba projekta „će se dopunjavati“, rekao je Kumbaroglu.
On je pomenuo da su bezbednosni rizici povezani sa projektom „Turski tok“ minimalni.
„Gasovod će prelaziti preko Crnog mora do turskog sela Kijikoj. Zatim će stići do grčke granice. Cevovod će biti lociran u najbezbednijem turskom regionu. Cevovodi koji prolaze kroz Iran i Irak, na primer, mnogo su skloniji rizicima zbog regionalne nestabilnosti. U slučaju ’Turskog toka‘ mislim da to ne dolazi u obzir“, rekao je Kumbaroglu.
Predsednik Rusije otvorio je projekat „Turski tok“ krajem 2014. godine, ali su pregovori prekinuti nakon što je turska avijacija oborila ruski borbeni avion, koji se nalazio u misiji u Siriji. Odnosi između dve zemlje kasnije su normalizovani, što je navelo zvaničnike obe zemlje da izraze nadu da će projekat biti završen.
„Turski tok“ trebalo bi da ima godišnji kapacitet od 32 milijarde kubnih metara gasa. Oko 14 milijardi kubnih metara gasa snabdevaće Tursku, a ostatak će se prenositi do čvorišta na tursko-grčkoj granici za korisnike u Evropi.
