Baumanova smatra da mediji treba da se zamisle nad činjenicom da u vezi sa Rusijom oni ne vide ono što je stvarnost, već ono što žele da vide.
Jedan od primera za to je članak na sajtu Si-En-Ena, u kojem autor kritikuje republikanskog kandidata za predsednika SAD Donalda Trampa. Milijarder je zaista izazvao komešanje svojim komentarima o mogućem ukidanju sankcija Rusiji i pozitivnim komentarima o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, ističe Baumanova.
Autor članka na Si-En-Enu kao podršku svog stava navodi mišljenje nekoliko Trampovih kritičara, među kojima su bivši prvi zamenik pomoćnika ministra odbrane SAD Evelin Farkas i stariji naučni saradnik Američkog saveta za spoljnju politiku Stiven Blanka. Međutim, novinar Si-En-Ena „nije citirao nijednog eksperta koji možda ima drugačije gledište“. Na taj način Si-En-En nije pružio različita viđenja tog problema, ni širi politički kontekst, smatra Baumanova.
Drugi primer je program „GPS“ poznatog voditelja Si-En-Ena Farida Zakarija, koji je u junu bio na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu. Vašington tada nije odobravao da američke kompanije prisustvuju tom događaju. Taj voditelj je, obično, oštar Putinov kritičar, ali je na PMEF bio potpuno drugačiji. Njegova pitanja ruskom predsedniku bila su „naglašeno neutralna, čak pomirljiva“.
Međutim, u svojim emisijama Zakarija ima potpuno drugačiji ton. Prilikom razgovora o Rusiji i Trampu, on je u studiju okupio eminentne novinare, poznate po svojoj averziji prema Moskvi. Samim tim, među njima nije bilo velikih neslaganja. I ponovo u programu nije bilo nijednog učesnika koji bi mogao da pruži „trezveni i nepristrasni pogled na Rusiju“. Da se tamo nalazio takav stručnjak, Zakarijev program „bi dobio na sadržaju i u toj debati“, prokomentarisala je Baumanova.
Ali najsvetliji primer „izvrtanja činjenica“, po mišljenju autorke članka, jeste jedan tekst objavljen u „Njujork tajmsu“ o vezama rukovodilaca Trampovog izbornog štaba Pola Manaforta sa, navodno, „neprijatnom stranom ruske i ukrajinske politike“.
Baumanova navodi da autori „Njujork tajmsa“ uopšte ne uzimaju u obzir „mnogobrojne pokušaje“ Manaforta da otrgne bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča od Moskve i „prevede“ ga na stranu Vašingtona. „Njujork tajms“ ih pominje u članku, ali prećutkuje da bi svi ti pokušaji mogli negativno da utiču na interese Rusije, na primer, u oblasti energetike.
„Ta tri primera pokazuju tendenciju zapadnih medija da ponude auditorijumu senzacionalističko i varljivo prikazivanje Rusije, koje pogoršava odnose sa tom zemljom“, tvrdi Baumanova.
Ona smatra da se mediji udaljavaju od činjenica i „pretvaraju se u otvorene agitatore“. Poslednji put to je viđeno u medijima tokom rata u Iraku. Posledice bi mogle biti katastrofalne.
„Američki novinar Volter Lipman pre skoro sto godina je pisao da su propaganda onih čija je profesija da saopštavaju vesti i lažni argumenti najdestruktivniji oblik nepravde. Zapadni novinari bi, kada pokrivaju situaciju u Rusiji i Americi, trebalo da se toga prisete“, zaključuje Baumanova.
