Ceremonija otvaranja Olimpijskih igara u Riju u odnosu na prethodne dve, u Londonu i Pekingu, ispala je kao nekakva sirotinjska zabava.
„Slet za Dan mladosti koji se u prošlom veku održavao u čast Titovog rođendana na stadionu JNA je bio spektakularniji od otvaranja Olimpijskih igara u Riju“, samo je jedan od komentara na društvenim mrežama kojima su ljubitelji najspektakularnijih direktnih prenosa u istoriji televizije negodovali zbog nedostatka glamura.
Nedostatak glamura u odnosu na prethodne dve ceremonije mogao se naslutiti i iz izjava organizatora koji su rekli da su u tu svrhu utrošili deset puta manje novca od prethodnika, kao i zbog činjenice da se režije nisu prihvatili neki od najvećih svetskih režisera današnjice (Deni Bojl u Londonu i Ang Li u Pekingu).
Međutim, dobra stvar te „sirotinjske zabave“ je što je Rio odustao od trke u megalomaniji, jer da je nastavio gde su stali London i Peking, za koju godinu bi grandiozna otvaranja pretila da „pojedu“ manifestaciju. A to bi, u perspektivi, značilo da će ubuduće organizaciju Olimpijskih igara dobijati samo super bogate države.
I nikad više ne bi grad poput Barselone dobio priliku da izgradnjom olimpijske infrastrukture dobije i turističku i da posle decenija tavorenja pod Frankovom diktaturom postane jedna od turističkih prestonica sveta. Ili da megapolis poput Atine (četiri miliona stanovnika) konačno izgradi metro.
Ako postoji prednost sirotinjskog nad prethodna dva megalomanska „sleta“ onda je ona svakako politička. Reč je o poruci manifestacije otvaranja Igara koja je bila u najboljem smislu reči — hipijevska. U duhu pokojnog Džona Lenona.
Uz igrokaz o nastanku modernog Brazila, sa porukom koja bi se u najkraćem mogla iskazati klišeom — svi su ljudi braća, jaku političku poruku poslao je i ekološki deo manifestacije pod parolom „Čuvajmo planetu za buduće generacije“.
Uz to, ideja da svaki od oko 11.000 učesnika Igara zasadi po jednu semenku koja će za koju godinu ili deceniju izrasti u drvo u olimpijskoj šumi u Rio de Žaneiru, dao je na ozbiljnosti poruci sa ceremonije otvaranja Igara. „Čovek je biće prakse“, pisao je Marks i u tome je osnovna razlika između „ekološkog dela“ ceremonije otvaranja OI i pozivanja na mir u svetu tokom izbora za mis.