List objašnjava da je sada potpuno druga situacija: i ako su kasnih ’90-ih zapadne zemlje jedva čekale da se malo bore sa Jugoslavijom, sada su spremne da urade bilo šta da bi izbegle oružani sukob. Osim toga, onda je Boris Jeljcin ostavio Miloševića na cedilu, ali Putinova Rusija neće tako postupiti sa Asadom, siguran je autor članka.
„Nemilosrdni diktator uz podršku Rusije optužuje strane sile da pomažu njegovim neprijateljima-pobunjenicima. Obe strane (i diktator i pobunjenici) organizuju masakre. Nevladine organizacije strahuju da je desetine hiljada civila zarobljeno usred oružanog sukoba“.
„Međutim, zapadne sile prete da će udariti po diktatoru ako se ne bude pridržavao humanitarnog primirja. Zvuči poznato? Naravno. Opisujem Kosovo 1998. godine — godinu dana pre početka rata NATO-a protiv režima Slobodana Miloševića u Srbiji“, piše novinar „Indipendenta“ Robert Fisk.
Autor podseća da je tada Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), kojoj je pomagala i savetovala je CIA, pretila da će okupirati celu srpsku pokrajinu Kosovo. U toj pokrajini Miloševićev režim odavno je narušavao ljudska prava i vršio „etnička ubistva muslimanske većine“, navodi se u članku. Međutim, i sam Milošević krivio je Albaniju da šalje oružje na Kosovo uz pomoć zapadnih sila.
„I tako je i bilo“, piše autor.
Razlika između tadašnje i sadašnje situacije je u tome da su zapadne sile 1998. „jedva čekale da zarate sa Srbijom“. Međutim, danas te iste Zapadne zemlje rade sve što je potrebno kako bi izbegle rat sa Sirijom.
Analogija sa prošlošću je očigledna: samo je sada umesto Albanije Turska, umesto Miloševića Asad, a umesto OVK Slobodna sirijska armija, Nusra front ili „neka druga sirijska struktura koju mi ili volimo ili mrzimo“, navodi se u članku.
„I bojim se da nije slučajno što se ove nedelje neki zvaničnik UN (koji je aktivno citiran, međutim njegovo ime, kao i obično, nije navedeno) izjavio: ’Alep je nova Srebrenica‘“, navodi Robert Fisk.
Ipak, autor članka ne slaže se sa ovom tvrdnjom.
„Tragedija u Alepu je jedinstvena, užasna i potpuno se razlikuje od rata u Srebrenici“, uveren je novinar.
On objašnjava da su Srbi-hrišćani 1995. ubili više od osam hiljada bosanskih muslimana, a da su vojnici UN koji su se tamo nalazili, samo posmatrali šta se dešava i ništa nisu preduzimali, navodi se u članku.
U Alepu se militanti iz redova muslimana-sunita bore u sirijskoj armiji koja se uglavnom sastoji od muslimana-sunita, međutim njen lider šiit dobija podršku od muslimana-šiita iz organizacije Hezbolah i šiitski Iran.
Osim toga, autor je uveren da među liderima grupacija koje se bore u Siriji nema „dobrih momaka“, ali bez obzira na sve dokaze Zapad ipak hoće da ih tamo nađe.
„A paralele sa Kosovom? To je Holivud. Bioskop. Jednostavan siže. Godine 1998. morali smo da započnemo rat da bi spasili kosovske muslimane od Hitlera iz Beograda. 2016. će nas podsticati da počnemo rat sa Hitlerom iz Damaska, iako je ovog puta manje jasno koga želimo da spasemo. Kurde? Naoružane ’umerene‘? Sirijce od kojih milioni žive van granica Sirije?“, pita se Fisk.
Ali za razliku od 1998. Zapad neće voditi rat za Siriju, smatra on. Na Kosovu su zapadne sile bacale bombe sve dok tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin nije rekao Miloševiću da je prepušten sam sebi.
„Ali Putinova Rusija neće Asadu reći da je prepušten sam sebi“, uveren je novinar.
Osim toga, na sirijskoj granici nema nijedne vojske NATO-a koja bi mogla da napadne Siriju u slučaju da se Asad preda. Ranije je postojala turska vojska koja je bila nestrpljiva da uđe u Siriju u ime Zapada, ali sada se iz poznatih razloga sve promenilo.
„Zbog toga usred patnje Sirijaca, hajde da više ne lažemo Arape. Ne spremamo se da spasavamo Alep, čak i ako Asadov režim natera lokalne pobunjenike da se predaju (kao što se desilo u Homsu kada se od nas nije čuo ni glas). I ne mislim da ćemo uništiti Asada, jer je nekoliko meseci pre vrhunca američkih predsedničkih izbora, izlizana pesma ’Asad mora da ide‘ na misteriozan način je utihnula. Da, vreme je da prestanemo da lažemo narod Bliskog istoka. I vreme je da prestanemo da lažemo sami sebe“, zaključuje novinar Robert Fisk.
