Srpski kandidat za budućeg generalnog sekretara UN, bivši šef diplomatije Vuk Jeremić, na drugom je mestu u procesu izbora za budućeg prvog čoveka Svetske organizacije.
U drugom krugu glasanja na Ist Riveru, Jeremić je dobio osam pozitivnih glasova članica Saveta bezbednosti, četiri negativna (jedan manje nego u prvom krugu), i imao je tri uzdržana glasa.
Kandidat Srbije tako se našao „za petama” bivšem premijeru Portugalije Antoniju Guterešu, koji je nakon prvog kruga slovio za favorita, ali je njegov rezultat u drugom krugu zapravo slabiji, jer je dobio 11 pozitivnih, ali i dva negativna glasa, dok su tri članice ostale uzdržane.
Bivši ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama, Feodor Starčević, za Sputnjik kaže da je plasman srpskog kandidata izvanredan rezultat.
„Vrlo je važno ne samo to što je Jeremić izbio na drugo mesto, već i što je ispred njega samo Antonio Gutereš, koji ne samo da nije iz Istočne Evrope, već takođe dolazi iz zemlje članice NATO-a. Mislim da pre svega Rusija neće pristati da generalni sekretar UN bude iz zemlje koja je članica Severnoatlantske alijanse“, ocenjuje Starčević.
Prema njegovim rečima, Jeremić je sada zapravo na prvom mestu one grupe za koju je originalno i bilo zamišljeno da će dati generalnog sekretara — a to je region Istočne Evrope.
„Srbija nije članica NATO-a, dakle mi nemamo tu smetnju, i mislim da je ovo vrlo važan rezultat- Čak može biti neka vrsta prekretnice u izboru generalnog sekretara“, kaže Starčević.
I Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, za Sputnjik kaže da Srbija ima mnogo razloga da bude zadovoljna dosadašnjim tokom izbora za budućeg prvog čoveka UN.
„U ovoj trci naš kandidat odlično napreduje. Neki trendovi su se pokazali istim kao u prvom krugu — da neki od kriterijuma koji su se smatrali ključnim zapravo nisu opredeljujući za glasanje, poput pitanja žena-kandidata, kao i regiona iz kojeg idući gensek treba da bude izabran. Tu je došlo do određenih pomeranja, pa je trka i dalje neizvesna“, kaže Joksimovićeva.
Ono što je takođe evidentno, kaže naša sagovornica, jeste da se mnogo bolje pozicioniraju kandidati koji imaju iskustvo rada u samim Ujedinjenim nacijama.
„Do finalne odluke je dug put, jer su u međunarodnim organizacijama kompleksni načini izbora na određene funkcije. Mislim da je kandidat Srbije očigledno dobro naučio lekciju — zna na koji način se treba postaviti u ovakvim trkama, a i njegov program je, naravno, izazvao veliku pažnju“, napominje Joksimovićeva.
Iako je izbor za naslednika Ban Ki Muna pratila snažna kampanja, čiji je cilj bio da se na čelu UN po prvi put u istoriji te organizacije nađe žena, kandidatkinje očigledno nisu favoriti članica Saveta bezbednosti.
Nakon drugog kruga, Suzana Malkora našla se na trećem mestu, sa osam pozitivnih i šest negativnih glasova, a Bugarka Irina Bokova, koja je slovila za „ženskog favorita“ iz regiona Istočne Evrope, dobila je sedam pozitivnih, ali i isto toliko negativnih glasova.
„To da bi bilo dobro da žena bude na čelu UN je diskurs koji je bio na neki način podstaknut i predsedničkom trkom u Americi — mogućnošću da žena prvi put bude predsednik SAD. Međutim, to ni u jednom trenutku nije proglašeno za uslov ni sa čije strane u UN, uključujući zemlje-članice Saveta bezbednosti. Činjenica da postoje kandidati koji su žene ne daje im nužno nikakvu prednost“, kaže bivši diplomata Feodor Starčević.
U trku za najznačajniju diplomatsku funkciju na svetu ušlo je 12 kandidata, a SB UN u petak je u drugom krugu glasao između njih 11, jer je hrvatska kandidatkinja Vesna Pusić nakon lošeg plasmana u prvom krugu, odustala od daljeg učešća. Feodor Starčević očekuje da će biti još kandidata koji će se povući.
„Ljudi sa začelja tabele, kao što su Igor Lukšić, Natalija German, pa čak i Miroslav Lajčak, za koga je ovakav plasman u izvesnom smislu iznenađenje, mogli bi razmisliti o tome da se povuku. Iznad njih je Kristijana Figueres, sa pet pozitivnih glasova, što je već neki rezultat koji bi kandidate sa takvim i većim brojem glasova mogao ostaviti u igri — ali ovi poslednji, sa dva i tri pozitivna glasa stvarno ne idu ka nekom uspehu“, ocenjuje Starčević.
Podsetimo, prvi krug neformalnog izjašnjavanja o pretendentima na mesto genseka UN održan je 21. jula, a srpski kandidat Vuk Jeremić tada je zauzeo treće mesto, sa devet pozitivnih glasova zemalja članica Saveta bezbednosti. Prilikom izbora, članice SB se o svakom kandidatu izjašnjavaju izborom jedne od tri ponuđene opcije — „ohrabruje“, „ne ohrabruje“ i „nema mišljenje“.
Savet bezbednosti bi kroz nekoliko krugova neformalnog glasanja trebalo da dođe do jednog kandidata, kojeg će preporučiti Generalnoj skupštini UN. U slučaju da među zemljama-članicama tog tela ne bude postignut konsezus oko predloženog kandidata, pred 193 članice Generalne skupštine izaći će više njih.
Naslednik Ban Ki Muna treba da bude izabran do novembra, a prestižnu poziciju na Ist Riveru od svog prethodnika zvanično će preuzeti 1. januara 2017. godine.
