Dokumenti prikazuju kako je najmoćnija obaveštajna agencija na svetu menjala i cenzurisala sopstvene izveštaje o predsedniku Srbije i Jugoslavije tokom devedesetih godina, sakrivajući represije nad Srbima sa Kosova i praveći najvećeg američkog neprijatelja od nekada „ljubaznog i šarmantnog“ političara.
U jednom dokumentu, navodi se u „Nedeljniku“, postoji sledeća rečenica:
„U aprilu 1987. godine Milošević je privukao pažnju međunarodne javnosti svojim dramatičnim dolaskom na protest Srba sa Kosova, gde je inicirao raspaljivu kampanju da ’ispravi greške‘ zbog kojih su patili i zatražio brz napredak ka punoj demokratiji i tržišnoj ekonomiji.“
„Dakle, drugi deo rečenice, onaj o ’napretku ka punoj demokratiji i tržišnoj ekonomiji‘ nije se nimalo slagao sa narativom o Miloševiću koji danas znamo. Kako političar koji se zalaže za takve ciljeve može da postane javni neprijatelj SAD? Očigledno je da ne može. I zato je CIA odlučila da prepravi taj deo rečenice. On je prvo modifikovan, a potom je i potpuno nestao“, navodi dr Filip Kovačević, na čiji zahtev je CIA „deklasifikovala“ te dokumente.
Već u dokumentu iz 1995. godine rečenica je drugačija. Umesto: „Zahtevao je (Milošević) brz napredak ka punoj demokratiji i tržišnoj ekonomiji“, piše: „Postavio je zahteve za brz napredak ka punoj demokratiji i tržišnoj ekonomiji, prema izveštajima (cenzurisano) medija.“
Dakle, sada to više nije predstavljeno kao činjenica (kao što je bilo 1992. godine), već je „prema izveštajima medija“, navodi se u analizi koja je objavljena u „Nedeljniku“.
U dokumentu iz 1998. godine sama rečenica je radikalno preformulisana.
„U aprilu 1987. godine Milošević je privukao pažnju međunarodne javnosti svojim dramatičnim dolaskom na protest Srba sa Kosova, gde je inicirao raspaljivu kampanju da ’ispravi greške‘ zbog kojih su, prema njegovim tvrdnjama, patili“, navodi se u izveštaju CIA.
„Ne samo da se ovde ne pominju demokratija i slobodno tržište, već se dovodi u pitanje i stradanje kosovskih Srba. Dok pisac izveštaja iz 1992. godine nije imao nikakve sumnje o tome (od izvora mnogo pouzdanijih nego što je to štampa), piscu izveštaja iz 1998. godine (koji je pisao 11 godina posle događaja), patnje više nisu bile iskrene, već samo ’navodne‘, prema Miloševićevim tvrdnjama. Kada to stavimo u politički kontekst i istaknemo da je upravo 1998. godine Amerika (kao lider NATO-a) udarala glazuru na plan za rat na Kosovu, razumljivo je zašto su stradanja kosovskih Srba od albanskih nacionalista sa Kosova tokom osamdesetih morala da budu izbrisana i predstavljena kao proizvod Miloševićeve mašte“, navodi Filip Kovačević.
U sekciji izveštaja koja se zove „Jedan na jedan“, koja se očigledno oslanjala na one koji su lično poznavali Miloševića, on se opisuje kao „impresivni govornik, samopouzdan, uvek dominantan u razgovorima oči u oči“. U DOC-1 dalje piše da ne samo da je „obično predusretljiv i opušten tokom sastanaka u njegovoj kancelariji“, već i da je „majstor za razmišljanje i donošenje odluka pod pritiskom“.
U dokumentima CIA koja „Nedeljnik“ objavljuje možete pročitati i kako su američki obaveštajci pisali o njegovom dolasku na vlast, o njegovoj ljubavi prema cigarama i viskiju, o njegovom odnosu sa Ćosićem, Šešeljem, Draškovićem i opozicijom, kako su na njega delovali odnosi sa SPC i SANU, o njegovom „raskalašnom“ sinu Marku…
