Ključni trenutak za nosača predstavlja sastav njegove udarne vazdušne-grupe. Palubni lovac-bombarder „Super hornet“ F/A-18E/F i lovac F-35 neće biti dovoljni 2030 godine, smatraju analitičari.
„Ukoliko ovi nosači aviona prvog dana visokotehnološkog rata ne budu mogli da izvode operacije u okviru mehura A2/AD (zone ograničenja i zabrane pristupa), zašto na njih trošiti 13 milijardi dolara?“, smatra direktor strateških odbrambenih programa Centra nove američke bezbednosti Džeri Hendriks.
U borbi novog tipa nosač neće imati nikakvu prednost, ukoliko ne bude modernizovao krilo palubne avijacije (avionosačke grupe, „avionsko krilo“), dodao je Hendriks.
Drugi ekspert, direktor konsultantske kompanije „Feribridž Grup“, Brajan Mekgrat, slaže se sa takvom postavkom problema: „Uvek treba imati u vidu da je nosač aviona samo aerodrom na vodi i na njega mogu da slete ili sa njega polete različite letelice. Ključna stvar je avionsko krilo“.
Rešenje problema moglo bi biti pojavljivanje bespilotne udarne grupe avijacije dalekog dometa, smatra Mekgrat. Ipak, ako se kladite na avione tog tipa, javljaju se tehnički problemi vezani za kompatibilnost udarnih palubnih bespilotnih letelica sa lovcima-bombarderima (program JSF), među kojima je F-35.
Rukovodstvo vazdušno-pomorskih snaga boji se da izađe iz okvira programa JSF povlačenjem platforme palubnih bespilotnih letelica dodatne funkcije — nameravaju da ih koriste kao avio-tankere ili za izviđanje i elektronsko ratovanje. Istovremeno, ako bespilotne letelice postanu udarna grupa, cela arhitektura platforme JSF eliminisaće svoje nedostatke pokretljivost, istakao je ovaj stručnjak.
