Glavni podstrek za Klepfera bila je pucnjava u bioskopu „Aurora“, u kojoj je 2012. poginulo 12 ljudi. Zato je odlučio da razvije „pametni pištolj“ kao projekat za srednjoškolski sajam nauke, što je kasnije postalo i njegova životna želja.
Student na Masačusetskom tehnološkom institutu, Klepfer, koji ima 19 godina, uložio je mnogo vremena i energije da njegov projekat „pametnog pištolja“ dođe do faze prototipa, a sada pokušava da ode korak dalje — da bude u stanju da finansira, masovno proizvodi i prodaje svoj koncept.
Konceptualno, „pametni pištolj“ inkorporira tehnologije koje bi sprečile da pištolj koristi neovlašćeno lice. Kajevo dobronamerno rešenje je dizajnirano da spreči slučajno okidanje, krađe, samoubistva i nezakonitu upotrebu.
„Prvobitno sam radio na nefunkcionalnim prototipima koristeći plastične flaše, ali sam vremenom, uz pomoć malog tima i nakon osvajanja nekih nagrada, uspeo da prikupim dovoljno sredstava da nastavim istraživanje. Sada smo došli do faze funkcionalnih modela, a do kraja ove nedelje imaćemo pravi model vatrenog oružja sa ’pametnom‘ tehnologijom“, rekao je Klepfer za Sputnjik.
Kada korisnik normalno drži pištolj, on očitava njegov otisak prsta i upoređuje ga sa listom korisnika koja je „učitana“ u memoriju pištolja. Ukoliko se podaci poklope — pištolj je spreman za paljbu. U suprotnom, ostaje zakočen.
Sam senzor za otisak prsta koristi kodiranje na nivou onog koje koristi vojska, sa ključem jedinstvenim upravo za taj pištolj, kako bi se obezbedio najviši mogući nivo sigurnosti da pištolj može da koristi samo vlasnik i ljudi koje je on ovlastio. Kaj o narednim fazama projekta kaže: „Biće potrebno još oko godinu dana da dobijemo konačni dizajn i dođemo do komercijalne faze projekta“.
Budući da je u toku sve veća diskusija o oružanom nasilju u SAD, „pametni pištolji“ se nameću kao rešenje kojim se ne krši pravo vlasnika vatrenog oružja na njegovo posedovanje.
Bezbedniji pištolji — ta ideja sasvim sigurno ne bi naišla na otpor, ali zbog čega se onda nisu već pojavili na tržištu? Klepfer za Sputnjik kaže da je naišao na podeljene reakcije, uglavnom ipak pozitivne: „Bilo je zabrinutosti zbog pouzdanosti tehnologije, ali i negativnih komentara onih koji se snažno zalažu za nošenje oružja.
Međutim, to je bilo i očekivano. „Prosto ne možete uraditi bilo šta bez nekakvog otpora“, navodi Klepfer. On kaže da je svestan toga da je bilo potrebno više godina da se automobili učine bezbednijim, pa će taj proces kod oružja verovatno trajati isto toliko, ali mladi inženjer je uveren da će njegov projekat ostaviti pozitivan trag, što je oduvek i planirao.
