Tradicionalno mesto okupljanja su spomenici podignuti u čast ruskim vojnicima i herojima, a naročito fontane u parkovima i na trgovima.
Po tradiciji, pripadnici desantnih jedinica svoj dan proslavljaju kupajući se u fontanama i jedući lubenice. Kažu da se u Rusiji na Svetog Iliju proda više lubenica nego bilo koji drugi dan u godini.
Veselo je u parkovima, na trgovima i ulicama. Pevaju se rodoljubive pesme, igra se, veseli se… Na ulicama ruskih gradova, na svakom koraku, mogu se videti vojnici sa plavim beretkama na glavama i u plavo-belim majicama, koje se zovu „teljnjaške“.
Kada je i kako je započela tradicija kupanja u fontanama nije poznato. Postoji više verzija. Prema jednoj verziji, nekoliko „veselih“ padobranaca slučajno je upalo u fontanu. Njihovi prijatelji su požurili da im pomognu, a zatim su se veseloj družini pridružili i policajci. Slučajni prolaznici su sve fotografisali i objavili na internetu.
Prema verziji padobranaca, oni se kupaju u fontanama zato što vide odraz neba u vodi i žele da mu budu bliže.
Postoji i verzija da tokom rata u Avganistanu nije u blizini bilo vode, pa su ruski vojnici u fontanama pronalazili osveženje.
Komandant Vazdušno-desantne vojske RF (VDV RF) Vladimir Šamanov je jednom ispričao svoju verziju porekla tog običaja. Ispostavilo se da novinari i snimatelji provociraju „desantnike“ da uskaču u fontane, jer je to prilika da vojnici pred kamerama pokažu svoje veštine i atrakcije, što je prolaznicima i televizijskim gledaocima zabavnije nego da ih gledaju kako sede mirno na travi u parku i slave u svom krugu.
Osim toga, dan „krilate pešadije“ pada 2. avgusta, na Ilindan. U staroj Rusiji se smatralo da je to poslednji letnji dan kada se može kupati u vodi, pa padobranci koriste tu poslednju šansu.
Iako policija ne gleda blagonaklono na ovaj običaj ruskih komandosa, u krugu vojnika govore da staru tradiciju ne treba narušavati.
Tradicija da se na Dan Vazdušno-desantne vojske jedu lubenice rođena je u poznim osamdesetim i početkom devedesetih godina nakon povlačenja sovjetskih trupa iz Avganistana. Mnogi padobranci su na dan VDV slavili svoj praznik lubenicama, koje su tada sazrevale.
Dan VDV se obeležava od 2. avgusta 1930. godine, kada se tokom jedne vojne obuke kod Voronježa spustilo 12 padobranaca — tada još bez plavih beretki — kako bi ispunili svoj taktički zadatak.
„Krilatu pešadiju“ zovu još i „vojska ujka Vasje“, u čast najpoznatijeg komandanta desantnim jedinicama — heroja Sovjetskog Saveza Vasilija Margelova.
Ove godine praznik će biti proslavljen i na Međunarodnim vojnim igrama, koje se od 30. jula do 13. avgusta održavaju širom Rusije.
U Moskvi je praznik započeo liturgijom u Hramu Svetog Ilije — proroka koji se smatra i zaštitnikom VDV, a u ruskoj prestonici održane su i brojne druge svečanosti.
Predsednik Rusije Vladimir Putin i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu čestitali su praznik ruskim padobrancima, koji se smatraju jednom od najelitnijih jedinica ruskih Oružanih snaga.
„Istorija ’krilate pešadije‘ pisala se hrabrošću, jakim duhom ljudi — onih koji su spremni da odgovore na ozbiljne testove i ispune najsloženije zadatke, onih koji brižljivo čuvaju zakone neuništivog borbenog bratstva i onih koji iznad svega stavljaju vernost ka domovini i dug prema državi. Vi nas nećete izneveriti, čvrsto ćete stajati na straži nacionalnih interesa i branićete bezbednost naše zemlje“, naveo je Putin u svojoj čestitki.
