„Srbija ne može da ukazuje na svoje domaće zakonodavstvo kako bi opravdala nepridržavanje svojih međunarodnih obaveza. Ako srpsko domaće zakonodavstvo nije u skladu sa međunarodnim obavezama, ono mora pod hitno da bude izmenjeno, tako da garantuje usklađenost sa tim obavezama“, ističe se u odluci kojom se nalaže Srbiji da ispunjava svoju obavezu u saradnji sa Tribunalom.
Sudsko veće Tribunala je u odluci navelo da Srbija, nakon obaveštenja od 18. maja da je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu zaključio da prema srpskom Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom nisu ispunjeni uslovi za predaju i hapšenje radikala, nije ukazala kako će ta odluka uticati na njenu obavezu da sarađuje sa Tribunalom.
Viši sud je, naime, zaključio da postoji pravna obaveza Republike Srbije da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, što kod radikala nije slučaj jer se terete za nepoštovanje suda, odnosno uticanje na svedoke u postupku protiv lidera SRS Vojislava Šešelja.
Iako navodi da razume stav Srbije da je iscrpla sva pravna sredstva kako bi postupila po nalogu Tribunala za izručenje radikala i da više ništa u vezi sa tim ne može da uradi, Tribunal napominje da je u osnovi ovog slučaja pitanje da li je država obavezna da sarađuje sa Tribunalom u svim slučajevima ili samo onim koji se tiču kršenja međunarodnog humanitarnog prava.
Analizirajući Član 29 Statuta Tribunala, sudsko veće je zaključilo da je Srbija dužna da sarađuje „po svakom zahtevu za asistenciju“, pa i u slučaju koji se tiče nepoštovanja suda.
Takođe je napomenuto da iako nepoštovanje suda nije utvrđeno Statutom kao krivično delo, praksa Tribunala „snažno utvrđuje“ da se njegova nadležnost prostire i na krivična dela nepoštovanja suda, kako se ne bi osujetila njegova uloga.
Sudsko veće je takođe primetilo da Srbija u početku nije osporavala nadležnost Tribunala za slučajeve nepoštovanja suda, kao i da odluke sudije za prethodni postupak i Višeg suda nisu u skladu sa godinama saradnje između Srbije i Tribunala, uključujući i pitanja kao što su hapšenje i izručenje optuženih za nepoštovanje suda.
Zbog toga je ponovio svoj zahtev da Srbija svake dve nedelje dostavlja Tribunalu izveštaje o preduzetim koracima na ispunjenju međunarodnih obaveza i naredio da sarađuje sa Tribunalom „po svim pitanjima“.
Haško tužilaštvo je optužilo Radetu, Jojića i Ostojića da su vršili pritisak na dvojicu svedoka tužilaštva da svedoče u korist Šešelja, nudeći im protivusluge.
Šešelj je u martu prvostepenom presudom Tribunala u Hagu oslobođen svih optužbi za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i za proterivanje Hrvata iz Vojvodine.
