Nepristajanjem na banalnosti kulturnog života kod nas, naš proslavljeni filmski reditelj, pisac, muzičar i arhitekta čudesnih građevina i gradova, ali i naših kulturnih potreba, navika i ukusa, Emir Kusturica, organizujući vrhunske kulturne događaje uzeo je sebi za zadatak da nas ugodno iznenađuje brojnim kulturnim aktivnostima i inicijativama kojima uporno i nesebično doprinosi razvoju našeg društva oblikujući i učvršćujući naš ukus istinskim kulturnim vrednostima i umetničkim izrazom.
Tek što smo složili utiske sa Kustendorfa, njegovog tradicionalnog filmskog festivala u Drvengradu na Mokroj Gori, koji predstavlja smotru najznačajnijih filmskih dela poznatih svetskih filmskih stvaralaca ali i talenata filmske umetnosti, Kusturica nas je opet oduševio ovogodišnjim izdanjem festivala klasične muzike „Boljšoj“, koji je predstavljao istinski muzički spektakl svetskog nivoa u nestvarnom ambijentu Drvengrada.
Izvanredan izbor učesnika, poput mladog jermenskog violončeliste Nareka Haknazarjana, pobednika svetskog muzičkog festivala „Čajkovski“, proslavljenog ruskog pijaniste Jurija Rozuma, tenora sa evropskom reputacijom Zorana Todorovića, Simfonijskog orkestra „Boljšoj“ pod dirigentskom palicom Srboljuba Dinića, šefa Opere u Meksiko Sitiju, i spektakularnog violiniste Nemanje Radulovića sa ansamblom „Dabl Sens“, sve zajedno čini spektakl kakav odavno nismo videli na ovim prostorima.
Ovaj umetnik u krvi, neko ko na svakodnevnom nivou prevazilazi uobičajene ljudske i umetničke domete, preokrenuo je tokove kulture i umetnosti kod nas i uspostavio novi kulturni kod.
Sakupiti najbolje izvođače klasične muzike, dovesti kulturu tamo gde se ne očekuje, dopreti do običnih ljudi i pridobiti publiku na daleko neposredniji i očigledniji način, organizovanjem intenzivnih programa koncerata i majstorskih radionica kao sastavnog dela festivalskog programa, podiže se atmosfera i stvara prisnost između umetnika na sceni i publike.
Tako to radi Kusturica, boreći se, gotovo usamljeno kod nas, da vrhunska umetnička ostvarenja budu pristupačna čulima i osećanjima običnih ljudi, a protiv razgrađivanja istinskih kulturnih sadržaja te epidemije banalnosti i primitivizma koji je zahvatio naše živote uključujući i kulturu.
I ovog puta jedan neobičan san i jedna umetnička imaginacija pretvoreni su u realnost. Na Mećavniku, tom, ne tako davno, pustom mestu, danas ipak sviraju najbolji svetski muzičari.
