Tamo su poslate specijalne snage, a turski ministar za pregovore sa Evropskom unijom Omer Čelik tvrdi da se tu radi samo o „bezbednosnoj proveri“.
Sa druge strane, neki turski analitičari kažu da takvi koraci Ankare izgledaju kao pokušaj „zastrašivanja“ Vašingtona, dok u Moskvi smatraju da blokiranjem baze Indžirlik turske vlasti pokazuju da su nezadovoljne reakcijom Zapada na pokušaj državnog udara u zemlji, sredinom prošlog meseca.
U pokušaju državnog puča, organizovanom u noći 16. jula u Ankari i Istanbulu, poginulo je oko 250 ljudi, a više od dve hiljade je ranjeno.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je više puta optužio predstavnike Pentagona za podršku pučistima.
„Vi (SAD) držite stranu pučistima umesto da branite zemlju koja je pretrpela pokušaj vojnog udara“, rekao je Erdogan posle komemoracije u centru za obuku turske vojske, na koji su pučisti pucali u noći između 15. i 16. jula, ubivši 47 osoba.
On je američkom generalu Džozefu Votelu, komandantu za Bliski istok poručio da se „onaj ko je organizovao puč nalazi u SAD i da ga one hrane“, aludirajući na imama Fetulaha Gulena, koji živi u egzilu u SAD i čije je izručenje tražila Ankara.
Prvi zamenik šefa Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Rusije Franc Klincevič, komentarišući poslednje događaje u Indžirliku, izrazio je sumnju da su turske snage bezbednosti blokirale bazu zbog glasina o novom pokušaju državnog udara.
„Mislim da su turske snage bezbednosti blokirale vazduhoplovnu bazu Indžirlik iz sasvim drugih razloga, a i da glasine o novom državnom udaru nisu osnovane. Osim toga, samih glasina, čini se, nije ni bilo“, rekao je Klincevič.
Prema mišljenju ruskog zvaničnika, akcije turskih bezbednosnih snaga su signal NATO-u.
„Na taj način Turska daje do znanja Alijansi, a istovremeno i celom Zapadu, da je nezadovoljna njihovom reakcijom na pokušaj državnog udara… Izgleda da osuđujuće reči predsednika Redžepa Erdogana nisu dovoljne“, rekao je Klincevič.
On smatra da bi Turska mogla da preduzme i druge korake posle blokade američke vojne baze i da se ta situacija neće na ovome završiti.
Neki turski analitičari podsećaju da je Indžirlik ključna baza za SAD, odakle vrše vazdušne napade na Siriju i Irak i navode da nije isključeno da su poslednji događaji jedan od oblika pritisaka na SAD i Zapad.
Osim toga, smatraju stručnjaci, turske vlasti time žele da pokažu Vašingtonu i Briselu da Turska pokušava da sprovodi nezavisnu, samostalnu politiku.
Podsećanja radi, početkom prošlog meseca turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu neočekivano je ponudio Rusiji vazdušnu bazu Indžirlik za borbu protiv DAEŠ-a, ali je ubrzo povukao tu izjavu.
Ankara se o tom pitanju nije zvanično obraćala Moskvi, što je potvrdio i portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Moskva se, s druge strane, do sad nikada nije obraćala Turskoj po pitanju Indžirlika ili bilo koje druge vojne baze na teritoriji te zemlje.
Ruski analitičari ističu da ruskoj vojsci u Siriji nije potrebna ta baza i da oni za nju uopšte nisu zainteresovani. Indirektno, ona bi mogla biti korisna za obavljanje operacija u Iraku ili u Kurdistanu, ali Moskva se o tome može dogovoriti i sa aktuelnom vladom u Bagdadu.
Osim toga, korišćenje Indžirlika povuklo bi za sobom i mnogo poteškoća, a to ruskim Vazduhoplovno-kosmičkim snagama nije potrebno.
Baza Hmejmim u Siriji je ruskoj vojsci sasvim dovoljna, a uz to njen rad je definisan zvaničnim sporazumima između Moskve i Damaska.
