Kako kaže, mladi se danas više nego ikada okružuju onim u šta oni žele da veruju a ne istinom, dok im internet obilnim količinama sadržaja upravo to i omogućava, dok su mediji, s druge strane, izuzetno jednostrani i ograničeni, što se interpretira kao prepreka prenošenju objektivne informacije.
„Mladi moraju da budu malo otvoreniji i da istraže dešavanja ukoliko žele da budu ispravno informisani. Ceo ovaj sistem vrednosti dolazi sa Zapada. Ranije je, primera radi, postojala daleko veća tolerancija, ljudi su poštovali druge opcije i verovali da oni imaju neke pozitivne stvari, dok danas postoji velika netrpeljivost i kada neko zagrize za jednu političku opciju misli da su sve druge izdajničke“, ističe on.
Kada je reč o političkoj orijentaciji, omladina je prilično podeljena, smatra Malagurski. Kada neko hoće da se opredeli, biva izuzetno zbunjen, budući da stranke koje se proklamuju za levicu promovišu desničarske mere i obrnuto, te se postavlja pitanje da li mladi uopšte znaju šta je „levica“, a šta „desnica“, kaže on.
Ti termini se, ističe on, obesmišljavaju jer stranke danas žele isključivo populistički da zbrajaju glasove.
Kada je reč o izvoru informacija, kaže reditelj, internet je na prvom mestu, dok dolazak Sputnjika u Srbiju Malagurski ocenjuje kao važnu stvar koja omogućava našim građanima da čuju i drugu stranu priče.
„Kada ljudi čitaju medije i traže neku informaciju, vrlo je važno da znaju ko ili šta stoji iza te informacije. Mnogi mediji tvrde da su objektivni, međutim nikada ne kažu ko stoji iza te objektivnosti. Neophodno je da se zna vlasnička struktura medija, kao i odakle se koji medij finansira, a nakon toga da građani mogu da odluče kom mediju će da veruju“, dodaje on.
On takođe misli da nije u pitanju nedostatak ambicije kod mladih ključn problem, već nedostatak nade. Govoriti da u Srbiji ništa ne valja je u društvu veoma popularno, ali ako se to prihvati kao paradigma našeg vremena, onda je sasvim logično zašto niko neće ništa uraditi po tom pitanju, kaže on.
Malagurski je mladima poručio i da budu hrabriji, zato što, kako je rekao, imaju samo jedan život, a većina ga uzima zdravo za gotovo i ne razmišljaju da oni uopšte imaju moć da nešto promene.
„Ako mladi žele da se bore protiv sistema, ako žele da ga unaprede, te da se bore za neko sledovanje, to ne sme da ima cenu. Mladi, sad dok su najproduktivniji i najpametniji, imaju šansu da nešto urade i moraju se udružiti jer samo sloga može dovesti do željenih rezultata, kao što to možemo da vidimo na pojedinim primerima studentskih protesta na fakultetima“, zaključuje on.
