Nakon petočasovnog sastanka sa visokim predstavnicima Vrhovnog vojnog saveta Turske kojim je predsedavao premijer Binali Jildirim, Erdogan je najavio svoju odluku da zadrži komandanta oružanih snaga Hulusija Akara i komandante kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga na svojim mestima. Izvršene su samo neke manje promene u vojnom vrhu.
Međutim, nekih 40 odsto generala i admirala, zajedno sa gotovo 1.700 vojnih lica, pritvoreno je, jer je Erdogan naveo da su drugoj po veličini NATO sili potrebne nove snage.
Erdoganov cilj da vojne snage i obaveštajne službe, kojima trenutno rukovodi premijer, stavi pod predsedničku kontrolu, zahtevaće promenu Ustava, navode turski mediji. Da bi to ostvario Erdogan mora da dobije podršku opozicionih partija u Parlamentu, što je nešto za šta mnogi tvrde da neće moći da postigne.
„Predsednik je rekao da će sa opozicionim partijama razmotriti stavljanje Generalštaba i obaveštajne službe pod kontrolu predsednika“, izjavio je predstavnik parlamenta.
Džejson Dic iz sa portala „Anti vor“ smatra da je turska vojska istorijski uživala veliki stepen autonomije i sebe doživljavala kao „zaštitnika“ demokratije u Turskoj. To je dovodilo do brojnih uspešnih vojnih udara u nedavnoj turskoj istoriji kada je vojska osećala da joj vlast ugrožava autonomiju.
Erdogan pokušava da ograniči tu autonomiju, što verovatno ukazuje na razloge nedavnog pokušaja puča.
Ukoliko Erdogan uspe da preuzme kontrolu nad svim snagama, to će označavati istorijski pomak u ravnoteži snaga u zemlji, što je „dramatična promena za strukturu Turske“, navodi Dic.
