Ekonomske sankcije su političko sredstvo koje donosi korist američkom velikom biznisu, navodi ekspert Ernst Volf.
Nakon finansijske krize 2008, obim trgovine između Nemačke i Rusije porastao je na rekordnih 80,5 milijardi evra 2012. Međutim, od tada se količina robe kojom trguju dve zemlje gotovo da prepolovila zbog uvođenja sankcija 2014. Prošle godine Nemačka je izvezla u Rusiju robu u vrednosti od 21,7 milijardi evra, a Rusija u Nemačku u vrednosti od 29,7 milijarde evra.
Autor knjige „Pljačkanje sveta: Istorija i politika MMF-a“ Volf ističe da ova situacija utiče, pre svega, na mala i srednja preduzeća, koja se suočavaju sa finansijskim teškoćama i koja veliki biznis lako istiskuje sa tržišta.
„Postoji oko šest hiljada kompanija koja trguju sa Rusijom i mnoge od njih suočavaju se sa teškoćama, kao što je i nameravano uvođenjem sankcija. Najveći deo sopstvenika kompanija pripada srednjoj klasi. Kada takva preduzeća doživljavaju poteškoće, uvek postoje veći igrači koji bi želeli da ih otkupe“, dodaje Volf.
„Za veliku globalnu korporaciju trgovina sa Rusijom iznosi nekoliko procenata ukupnog biznisa, ali veliki broj nemačkih proizvođača mašina iz srednje klase zavisi od ruskog tržišta. Ove sankcije mogle bi da unište ove kompanije, što je pogodno za velika preduzeća.“
Volf naglašava da su antiruske sankcije uvedene da bi koristile američkoj ekonomiji, kojom vlada isti Volstrit kapital koji vlada i njenom politikom.
„Politika je, zapravo, samo produžetak ekonomije, i danas je ekonomija uglavnom zasnovana na finansijskoj industriji. Najveći svetski investitori su (investicioni) hedž fondonvi i velike banke sa Volstrita, američki veliki biznis. Ono što se dešava u pozadini postavlja uslove i određuje šta će se uraditi politički. Ukoliko, na primer, EU odluči da skine sankcije, SAD bi našle način da izvrše pritisak na EU“.
Sankcije i kontrasankcije rezultirale su u smanjenju trgovinske razmene sa Rusijom i ostalim istočnoevropskim zemljama u korist američkih firmi koje pokušavaju da oslabe EU i stvore kontraverzne TTIP trgovinske ugovore.
„Luda stvar je da su sankcije najviše pogodile zemlje kao što je Poljska i Litvanija, i u nekoj meri Nemačku i Holandiju. Naravno, to je dobro (za SAD), jer pogoršava odnose Rusije i zemalja bivšeg Istočnog bloka. Sankcije samo potpiruju nedavne vojne vežbe u Istočnoj Evropi i napeta klima“.
„TTIP će imati ogromnu korist za velika američka preduzeća. Ukoliko američki zakon o zapošljavanju iznenada počne da dominira evropskim kompanijama, to će biti još jedan korak ka svetskoj dominaciji SAD. Sa druge strane, Amerikanci trenutno imaju značajne teškoće. Oni imaju najveću ekonomiju na svetu, ali ta ekonomija je u krizi“.
Volf kaže da je američka politika usmerena na slabljenje odnosa EU i Rusije.
„SAD su zaista zabrinute da će se EU udružiti sa Rusijom i, moguće, Kinom. To je za SAD apokaliptični scenario, tako da one uvek pokušavaju da što više izoluju Rusiju i Kinu na svetskom tržištu. Ne zaboravite da Evropa u velikoj meri zavisi od ruske nafte i gasa, a to se ne sviđe američkom finansijskom sistemu“.
„Zbog toga oni koriste sredstva za destabilizaciju, da bi oslabili konkurenciju na svetskom tržištu. Na sankcije treba gledati u ovom kontekstu“, zaključuje Volf.
