Agencija se poziva na kinesko Ministarstvo privrede i informacionih tehnologija, gde otvoreno govore da Kina ne može samostalno odgovoriti na potražnju i zato računaju na Rusiju.
Pregovori ovim povodom se vode u okvirima kongresa „Čajna gold“, koji se upravo održava u Pekingu (od 26. do 28. jula). Kineski biznis se putem investicija već nalazi u ruskoj industriji zlata. Od 2012. godine Kinezi su investirali u četiri manja startap projekta. Ipak, u velike projekte Kinezi do sada nisu ulazili. Prošle godine je, na primer, firma „Zijin gold“ uložila oko sto miliona dolara u izgradnju kombinata u Sibiru.
Uspostavljanje saradnje je važno za obe strane, izjavio je za Sputnjik generalni direktor kompanije „Karat“ Konstantin Bunjin. Ova kompanija je jedna od prvih izašla na kinesko tržište zlata.
„To je vrlo perspektivan pravac jer mi imamo mnogo nalazišta iza Polarnog kruga. Zbog klimatskih uslova, vađenje zlata zahteva mnogo vremena i truda, ali i novca. Danas na ruskom tržištu ima malo kompanija koje čitav proces od nalaženja zlatne žile do vađenja mogu da finansiraju. U saradnji sa kineskim partnerima napredak u ovom sektoru je više nego realan. Tim pre što je predsednik Putin ratifikovao dokument kojim se olakšava izvoz neobrađenog dragog kamenja, kao i izvoz plemenitih metala. Meni se čini da imamo harmoničnu saradnju sa kineskim partnerima.“
Udeo kineskih firmi u procesu proizvodnje zlata nije veliki, tek negde oko 3 odsto. A mogao bi biti čak do 15 odsto, smatra direktor investiciono-bankarskog odeljenja firme Ku-Bi-Ef Dmitrij Kipa. Kina stremi ka ozbiljnom povećanju zlatnih rezervi koje je u vezi sa povećanjem izvoza, a direktno je povezano sa težnjom da juan postane svetska valuta.
Šef kineske asocijacije zlata, predsednik kompanije „Čajna gold“ Sun Sinj je na kongresu „Čajna gold 2016“ izjavio da su zbog „bregzita“ skočile cene zlata. Isto tako, dodao je Sun Sinj, primetan je i rast globalnih investicija u zlato i zato ovaj plemeniti metal može postati aktiva koja će omogućiti da se juan pozicionira kao internacionalna valuta. Šef „Čajna gold“ je izjavio i da realizacija strategije novog Puta svile može dovesti do veće integracije rusko-kineske industrije zlata na svetskom tržištu. A još i ako se uzme u obzir da će međusobna plaćanja za većinu projekata u okvirima kineske strategije Puta svile biti vršena u juanima, onda je jasno da sve ide ka tome da će juan istisnuti dolar, odnosno američku valutu podvesti pod svoj „zlatni standard“.
Paralelno, Kina je stvorila svoj cenovni orijentir za zlato u juanima. Referentna cena je ona koja se odredi tokom poslovanja na Šangajskoj berzi zlata. Finansijski analitičar Dmitrij Tratas smatra da „šangajski zlatni fiksing“ može da postane izazov za tradicionalni „londonski zlatni fiksing“:
„Imajući u vidu obim poslovanja na Šangajskoj berzi, ona može da zauzme lidersko mesto u prodaji zlata. Osim toga, Centralna banka Kine čuva dovoljno velike rezerve upravo u zlatu. Imajući u vidu da se sasvim blizu nalazi i Indija koja tradicionalno ima veliku potražnju za zlatom, pre ili kasnije može se očekivati da Šangaj postane novi London.“
Poslednjih godina se potražnja za zlatom preselila u Aziju. To što se sada na Šangajskoj berzi može kupiti zlato juanima — signal je da interesovanje kineskih potrošača raste, kao i da će uticaj Kine na svetskom tržištu zlata samo jačati.
