Za početak recimo ponešto o tehnologijama proizvodnje međukontinentalnih balističkih raketa i jednoj verziji sovjetske rakete RS- 36M2 „Vojvoda“ koja se proizvodila u Ukrajini, a u NATO klasifikaciji poznata i kao „Satan“. Kinesku DF-41 ne možemo u potpunosti smatrati kopijom raketa koje su se u sovjetsko vreme proizvodile na teritoriji Ukrajine. A ovde se radi o indicijama da su Kinezi od Ukrajinaca uspeli da dobiju popriličnu količinu različitih tehnologija — delo konstruktora biroa „Južni“ i fabrike za proizvodnju raketa „Južmaš“.
Pa ipak, ne može se govoriti o „srodstvu“ ili sličnosti između DF-41 i „Vojvode“ jer je ova ukrajinska raketa, jedna od najpoznatijih iz sovjetskih vremena, predstavljala gigantsku raketu startne mase 211 tona. Sa druge strane, ono što znamo o DF-41 je da je međukontinentalna raketa koja je osim drugih karakteristika bila poznata i po svojoj „mobilnosti“, odnosno bilo je i modela koji su predviđeni za transport železnicom. Između ova dva modela raketa praktično nema sličnosti.
Nešto bliži model savremenim kineskim balističkim raketama jeste jedan drugi proizvod „Južmaša“ — to je raketa na čvrsti pogon RT-23, u klasifikaciji NATO-a poznata i kao „Skalpel“. Ova raketa je kao i DF-41 imala tri stepena i takođe bila na čvrsti pogon. RT-23 je imala startnu masu od gotovo 105 tona, i to je stvaralo probleme pri upotrebi modela ove rakete predviđene za prevoz železnicom. Domet ove rakete bio je tek nešto više od 10.000 kilometara, što je mnogo manje nego što Kinezi tvrde za svoju DF-41.
Ne bi trebalo zaboraviti da interesovanje Kineza za „Južmaš“ i konstruktorski biro „Južni“ potiče još od 90-ih godina 20. veka. Kinezi nisu imali nameru da kopiraju, već da sarađuju i da preuzmu bogato iskustvo koje su stekli inženjeri iz konstruktorskog biroa, kao i oni koji su direktno učestvovali u proizvodnji raketne tehnike namenjene vojsci i kosmonautici.
Kako su tih godina u ovom ukrajinskom preduzeću zaposleni inače imali smešno male plate, a naučno-tehnički kadrovi bili u jako lošem položaju, a uz visoku korumpiranost ukrajinskih državnih službenika i posebno onih zaposlenih u obaveštajnim službama, Kina je uspela da dođe do svih potrebnih informacija za relativno malu sumu novca. Poznato je da su ukrajinski stručnjaci pomogli Kinezima da pokrenu proizvodnju sopstvenog motora RD- 120 na tečni pogon za svemirske letelice. Istih tih ′90-ih godina bilo je povremeno slučajeva hapšenja kineskih građana koji su pokušavali da prisvoje dokumentaciju „Južmaša“, ali su na kraju svi bili oslobođeni.
„Južmaš“ i konstruktorski biro „Južni“ su se praktično raspali, ali i dalje se mogu smatrati riznicom dokumentacije o raketnoj tehnici koju će sigurno sve one zemlje koje razvijaju sopstvene raketne programe poželeti da nabave i prisvoje.
