00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Nemačka — okupirana zemlja sa 150.000 američkih vojnika (audio)

Kako Nemačka vidi svoju buduću ulogu u Evropi i svetu
Pratite nas
Nemačko Ministarstvo odbrane je nedavno, prvi put posle deset godina, objavilo svoju „Belu knjigu“, dokument čiji značaj uvećava činjenica da su u njemu ocrtani i obrazloženi strateški ciljevi buduće bezbednosne i spoljne politike najmoćnije evropske države.

Kako Nemačka vidi svoju buduću ulogu u Evropi i svetu? Kakve odnose priželjkuje sa Sjedinjenim Američkim Državama, a kakve sa Rusijom? Najzad, zbog čega nemačka ministarstva odbrane i spoljnih poslova nude dve, u mnogo čemu različite, vizije globalnog poretka koji nastaje?

Nemačka „Bela knjiga“ bila je u petak tema „Sputnjik intervjua“ s Goranom Matićem, profesorom na Fakultetu za međunarodnu politiku i bezbednost Univerziteta „Union Nikola Tesla“, i Ivanom Miloradović, urednikom u spoljnopolitičkoj redakciji Radio-televizije Srbije.

U ovom dokumentu, kaže Miloradovićeva, nemačko Ministarstvo odbrane govori o multipolarnom svetskom poretku koji je u nastajanju, navodi i da ne očekuje da će ostati četvrta vodeća ekonomska sila u svetu jer očekuje da će se tokovi novca pomeriti u Aziju, ali taj multipolarni svet još nije nastao.

„I dalje su Sjedinjene Američke Države jedina prava velika sila, pre svega, zato što je čitav svet i dalje vezan za dolar, i dok god je tako, Amerika će ostati u specifičnom položaju u odnosu na sve ostale“, istakla je ona.

Analizirajući nemačku „Belu knjigu“, američki mediji, poput „Vašington posta“, došli su do zaključka da su ambicije Nemačke porasle, da je odlučila da postane aktivniji i politički i ekonomski, ali i vojni faktor na globalnom nivou.

„Nemačka je doživela transformaciju posle pada Berlinskog zida, ona je i svoj ustav promenila u delu koji se odnosi na upotrebu vojnih snaga izvan teritorije Nemačke. Pre toga nije ni imala vojsku u klasičnom smislu, već neku vrstu odbrambenih snaga“, napominje profesor Matić i dodaje da treba imati u vidu i to da je delovanje nemačkih vojnih snaga strogo uokvireno njenim članstvom u NATO-u, kao i činjenicu koja ne sme da se zanemari, da se na teritoriji Nemačke i dalje nalaze američke okupacione snage.

Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer na konferenciji u Berlinu. - Sputnik Srbija
Nemačka insistira na sednici Saveta Rusija–NATO

Miloradovićeva podseća da je nemački Bundesver po brojnosti druga sila u Evropi, sa 178 hiljada vojnika i da je Nemačka do sada trošila 1,2 odsto bruto nacionalnog proizvoda na vojsku, ističući da je, pre ovog papira, predviđala da to poveća čak do 6,3 odsto.

’Bela knjiga‘ govori o troškovima za odbranu koji će, u skladu s propisima NATO-a, biti povećana na samo dva odsto. I to je za mene najveća nejasnoća u ovom dokumentu — da li, zapravo, ovaj dokument predstavlja pokušaj da se suzbiju još veća ulaganja u oružane snage?“, upitala je ona.

S druge strane, a istovremeno, navodi sagovornica Sputnjika, dokument navodi i da je među budućim zadacima Bundesvera i pružanje podrške spoljnoj politici Nemačke.

„Ovako nešto dosad nismo viđali kada je Nemačka u pitanju, tim pre što ona jeste i dalje okupirana država, sa oko 150 hiljada američkih vojnika na njenoj teritoriji“,naglasila je ona.

Na pitanje kako će evropske zemlje reagovati na ovakve promene u držanju Nemačke, Matić smatra da je čak i ’bregzit‘ u jednom delu reakcija na nemački ekspanzionizam i jačanje uloge Nemačke u Evropskoj uniji.

„U Evropi, naročito u njenom istočnom delu, postoje države koje su tradicionalno oslonjene na Nemačku, poput Češke, Slovačke, Slovenije, Hrvatske… Neke su neutralne a neke, poput Grčke, pokušavaju da se odupru tom jačanju nemačkog uticaju i teško prihvataju nemačko liderstvo u Evropskoj uniji“, naglašava on.

Govoreći o budućoj spoljnopolitičkoj orijentaciji Nemačke, kako je predviđa ovaj dokument, Miloradovićeva kaže da američki komentatori navode da se očekuje da će Nemačka ubuduće imati još veću ulogu u odbrani liberalnog, to jest, američkog svetskog poretka.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je, kaže Ivana Miloradovićeva, „posle ’bregzita‘ rekla da Velika Britanija mora što pre da izađe iz Evropske unije, jer je Nemačka skoncentrisana na potpisivanje Transatlantskog sporazuma o slobodnoj trgovini (TTIP), da joj je to prioritet…

„I tu leži odgovor na pitanje da li su Nemačkoj prioritet odnosi sa SAD. Apsolutno jesu. I dok god američke trupe budu prisutne na nemačkom tlu, neće postojati drugi prioritet za tu zemlju“, ističe ona.

Horst Zehofer i Angela Merkel - Sputnik Srbija
Merkel: Nemačka je jaka, uspeće

Komentarišući odnose Nemačke i Rusije, kao i kontradiktorne poruke koje šalju šef diplomatije, socijaldemokrata Franka Valter Štajnmajer i ministarka odbrane Ursula fon der Lajen, Matić navodi da je Štajnmajerovo viđenje realpolitičko, bazirano upravo na šteti koju Nemačka trpi svakodnevno zbog sankcija Rusiji.

Kako kaže, Nemačka je bila jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Ruskoj Federaciji, a ekonomske analize pokazuju da su taj, nemački deo ’kolača‘ preuzele velike američke multinacionalne korporacije.

S druge strane, prema njegovim rečima, jezik kojim govori Ministarstvo odbrane obojen je NATO i američkim uticajem.

„I oni govore ono što treba i kada treba da govore, može se reći, čak i poludirigovano. U skladu s tim, i ’Bela knjiga‘ nemačkog Ministarstva odbrane tretira Rusiju kao pretnju po bezbednost Nemačke, što je od pada Berlinskog zida bilo nezamislivo“, zaključuje on.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala